Граница

Коме смета његова њива ? Зар сад да иде у рат ? Мала Ружа је напунила четврти месец. Оноликом царству смета мала Србија ? Живе просто и никог не дирају. Где им је душа, зар немају своју њиву ? Што су наврли на његову, ко да рађа злато ? Земља ником не опрашта нерад, мора да се риља крвнички да не осетиш тело. Кад легне незна где су му руке. Сад те руке треба неког да убију да би поново радиле. Сунце сија за све. Није прошло пуно одкад су Турцима видели леђа. А сад....јебеш га. Рат нам је судбина. Пољубио је малу Ружу, махнуо руком и кренуо на воз. Срце му се стегло и око засузило. Небо тог дана као да се спустило њему на длан. Ноге трну, још га хлади Ружин носић. Више ништа не постоји осим Србије.

1914. крв.

1915. крв.

Саопштење немачке Врховне команде од 29. новембра: "Пошто српска војска више не постоји, већ постоје само њени бедни остаци који су се разбегли у дивље албанске и црногорске планине, где ће без хране по овој зими наћи своју смрт, то су прекинуте даље операције и неће се више издавати извештаји са балканског ратишта".

***

Ноге су почеле да га издају. Снаге нема. Нека сила га ипак држи. Неки душмани запуцаше и он осети врелину. Паде на снег и сети се Ружиног носића. Иста хладноћа помисли, безазлено.

Више нико није могао да му науди. Једва да је био жив а још даље од тога да је био мртав. Нехотице, Милун је набасао на границу, раскрсницу светова. Није више имао снаге ни за један свет и сада је ту, неспреман да прихвати, преслаб да одбије. Страшно. Плућа би заплакала уместо очију.Препустио се. Готово да је прижељкивао крај.Чуо је глас. То је била нека песма. Језик је био њему стран али зачудо све је разумео.

Фама о „Коњској глави“^*

Дезоријентисана посада

Спава у вештачкој гравитацији

Колевка се преврнула

Уочене су мрље

На Деветој планети

Треба их обрисати

Препуштени су случају

Из Космоса вребају свакакви

Костоломци и израбљивачи

Понели су злато за подмазивање

Бирократског апарата

Рђаве бесконачности

Бог је сконцентрисан

Не треба му молитва

Док се коцка

Тераформираше Марс

Сад је ко Земља

Ках ках ках

На Јупитеру

Пред зору

Чује се хркање

„Коњска глава“

Је злодело

Орионске мафије

После неки звиждук......Ништа необичније није чуо у животу. Можда није ни жив ? Можда су сви мртви па се понеко понекад пробуди. Ко би га знао ? Он је сељак и слабо зна песме, ипак све му је сада блиско и разумљиво. Када те погоди куршум престанеш да будеш глуп.....

*Фама о „Коњској глави“ песма Слободана Шкеровића