Свраб. Одвлачи пажњу. Могао је да уради знатно важније ствари.
Чешање постаје приоритет. Не може да престане да се чеше. Свраб се прелива целим телом. Почео је од лакта, затим уво, нос, други лакат, врат. Није спустио леву када је морао да почеше обрву десном руком.
Нема крају чешању.
Толико има неодложних послова, ипак... данас побеђује свраб. До малопре је кидао кожу, сада се чешка у благим луковима.
Кажипрст је лидер, завршни ударац сврабу задају домали и мали прст. Средишњи прст да ли због централне позиције или политичке моћи скоро да све препушта браћи са леве и десне стране.
Напокон устаје.
Мора да почеше дупе.
Функционерски свраб је објективан јер они знају да се чешу.
Кључно је питање где да се чешу грађани када не знају где им је дупе ?
Нема коментара:
Постави коментар