Сећаш се. Када срце постане успомена.
Не препознајеш лица, туђинци. Све си изгубио....И гробове си изгубио. Ништа на овом свету не поседујеш. Немаш земљу, остала је само јакна са празним џеповима. Ветар те тера да се склониш. Где да идеш ? Немаш лађу за ово море. Немаш чак ни ципеле, камоли лађу. Све си изгубио.....Парче неба које видиш твоја је једина утеха. Небо жури. Јако је запослено. Гледаш како промиче плаво. Небо зна свој пут. Немаш снаге. Где год си ти ту је неко не ! Киша те тера да мислиш о слободи. Вода је слободна али се ипак негде улива. Ти се не уливаш нигде. Налик си бари. Сви те заобилазе. Мучиш се.
Исцрпљен, исцрпљујеш се. Претураш по успоменама поткрадаш прошлост. Ослањаш се на илузију. Ту си безбедан и безбрижан.
Давне зиме сада те греју. Рањених очију плакао би. Касно. Ноћ се спустила на твој живот.
Нема коментара:
Постави коментар