Водено сазвежђе

Пејзаж. Сликар детектив. Гледа воду. Рефлексија наноси бол. Линије, линије, узвикује душа. Ум плива по води праћака се. Тежиште пажње пребацује на небо. Тешко је пратити небо како год. Обала му се подсмева. Усек линија је такав да се опире његовој пажњи. Што више упија простор мање има одлучност. Пролази чамац. На тренутак је пожелео да се тамо нађе. Докучио би нијансе обале која га одбија. Недостаје права дистанца. Има погрешан прилаз. Све ово је у ствари непотребно. Греши и свесно се томе не опире. Бол. Спушта поглед надоле и види каменчиће и песак. Мења идеју и положај. Сео је и сада је све пуно лакше. Дубоко је уздахнуо да поврати дах. Узео је каменчић и нанишанио обалу. Сада више размишља попут стрелца а не сликара. Радо би ранио обалу да се лакше преда. Фокусира усек. Плаво је другачије плаво а зелено није зелено. Легао је и признао пораз. Обала је победник. Недостојно је зажмурео. Трен касније у слепилу визије спознаје савршену обалу. Хрли јој у сусрет. То је то. Има је. Додирује њене боје. У мраку сећања постаје сликар властитог ума. Једино могуће. Смеје се. Забацио је руку преко очију. Ветар је заголицао груди. 

Посада Приче 05 

Мутна суза

• Где си ?
• Ух.
• Какав си, шта радиш ?
• Па.Да...Ниси дошао ?
• Где ?
• У ону кафану, како се зове.....
• У коју кафану ?
• “ У “Мутну сузу”...
• Никад нисам био у тој кафани.
• Ти си преварант !
• Теби стварно није лако.
• Мислиш да сам луд ?
• Не, није ти лако....
• Јао, значи ти си Смиљанић.
• Не, нисам тај.
• Јао, где си Пеђа !!
• Нисам ни Пеђа...
• УУУ...
• Више није ни важно...Остај ми здраво !
  
  
  
  Године у магли
  
  

Картонград

Напуштена места откривају напуштене људе. Место је важно за сваки разговор. Напуштено место се ретко спомиње. Напуштени људи вешто пронађу напуштена места. Неко прећутно савезништво влада између њих.

Хладно је, ту су, ћуте. Њих двојица заједно су три дана. Прокрстарили су градом уздуж и попреко. Многе корисне ствари су пронашли. Оно најважније је да су пронашли један другог. Немају снаге за велику причу. Кратке реченице и климање главом. Спојили су две шкољке, једна је сигурно била шкодина. Учврстили су их канапом, испунили картоном и поставили на бок. Картон је искоришћен и за под. Старо метално буре је било идеално да заложе ватру. Неке њихове пријатеље ватра је појела током ноћи, зато нису смели да спавају у исто време. Уморили су се. Трудили су се један пред другим. Ватра је запуцкетала. Изрониле су њихове сенке. Један од њих могао је да заспи. 

 

Посада Приче 06

Двобој бесконачности

Музиком преваљује километре. Нема кинту за путовање. Музика је решење. Једноставно је комуницирати ушима.

Предност је не бити глув. Могуће путовање. Сваки кутак света осветљен музиком. Звук и реч једнако сили без граница.

Оперски певач има наступ. Последње припреме пред излазак на бину. Вежбе дисања и немог певања. Ритмика.

Триста километра ваздушном линијом један бенд излази на бину. Њихова публика игра и њише се. Ко седне тај је издајник.

Спознао је тајну. Нема више тајни. 

 Посада Приче 07

Ципеле на пертле

Освануло је победничко јутро. 

Нема недоумица. Данас је велики дан. Весело се обријао са новим жилетом. Попио је ракију мученицу и кренуо. Спустио се улицом и прошао аутобуску. Веровао је свом кораку. Насмејао се без разлога ругавши се хладноћи јутра. До центра града са овим ритмом треба му двадесет и три минута. Иза њега је остао подземни, парк и ево сад је на тргу. Људи се комешају трг се полако пуни . Не застајкује, граби, има свој циљ и намеру. Семафор је на његову појаву реаговао зелено. Храбрима и срећа понекад намигне. Готово се судара са једном девојком. Велики град је позорница судара. Нико није прозборио ни реч. Нису се погледали. Вечерас може да се похвали пријатељима да је имао „судар“ у граду са добром рибом.

Ипак, прави догађај је испред њега. Стоји испред излога и озарен гледа у ципеле које ће за који тренутак постати његове. Одуговлачи са уласком. Растанак са прљавим патикама није му пао тешко, напротив. Могу и да их задрже, ако хоће.

Улази.....

Излази.....

Купио је ципеле на пертле, да их веже и ногу утегне.

Посада Приче 09

Три хијене

Привикавање на добро и боље је сувишно. 

Мука невоља и немаштина полигони су привикавања. Разрешење приоритета зависи од интезитета муке. Мука је нека врста константе. Присутна је на почетку и на крају. Невоља и немаштина воде мртву трку. Немаштина је отворен а невоља скривен противник. Невољу је најлакше упоредити са заседом. Подлост заседе осликава се у томе што нападнутом нема излаза. Немаштина напада као зима дужином целог фронта. Мука је одмах ту не жели да заостане.

Три хијене усмерене да искидају месо. 

 

Посада Приче 10 

Свећа судбине

Сећаш се. Када срце постане успомена. 

Не препознајеш лица, туђинци. Све си изгубио....И гробове си изгубио. Ништа на овом свету не поседујеш. Немаш земљу, остала је само јакна са празним џеповима. Ветар те тера да се склониш. Где да идеш ? Немаш лађу за ово море. Немаш чак ни ципеле, камоли лађу. Све си изгубио.....Парче неба које видиш твоја је једина утеха. Небо жури. Јако је запослено. Гледаш како промиче плаво. Небо зна свој пут. Немаш снаге. Где год си ти ту је неко не ! Киша те тера да мислиш о слободи. Вода је слободна али се ипак негде улива. Ти се не уливаш нигде. Налик си бари. Сви те заобилазе. Мучиш се. 

Исцрпљен, исцрпљујеш се. Претураш по успоменама поткрадаш прошлост. Ослањаш се на илузију. Ту си безбедан и безбрижан. 

Давне зиме сада те греју. Рањених очију плакао би. Касно. Ноћ се спустила на твој живот.

 

Посада Приче 08 

С у Мас

Маси је свеједно ко је сачињава. 

Она је безбедно храбра, јер је маса. Маса је предвидљива за разлику од појединца. Физика масе условљена је њеном густином. Када маса прогута простор престаје саобраћај . Маса увек тежи томе да постане догађај. Непозната маса је она која се још није скупила.

Супротстављене масе остају супротстављене и када се разиђу. Дневне масе понекад прерасту у ноћне. Кретање масе обично заврши у историји.

Успаване масе никада се не буде. Њихова неисторија никад ненаписана. Њихова празнина никад обележена. Некретање успаваних маса разоткрива слаткоћу тог сна. Сањају се стари снови. Буђ векова намако је копрену успаваној маси.

Несносно тумарање у месту. 

Грама Приче 

Пао је систем!

Иза шалтера је исто човек. Неко га је ту поставио, неко коме шалтери више не требају. Дугачак ходник поспешује неодлучност. У тако дугачком ходнику човек се једноставно смањи или још горе нестане. Сада је ту толико људи да је ходник нестао. Комешају се држећи фасцикле и разне друге папире које су донели. Поприлична гужва. Многи би нешто питали и траже погодан тренутак.

• Пао је систем!
• Зар опет ?
• Не можемо ништа, пао је.
• Сад да чекамо до другог дневника ?
• Сат времена, највише.
• Благо нама с вама !
  Полако се разилазе. Ходник постаје проходан. Човек иза шалтера завуко је руку у торбу и извадио сендвич. Док је јео нико му није засметао. 
  
  
  

Витезови

Жртвовање, изнудица. 

Степен опасности узвитла духове. Средњи век њихово је омиљено место. Вера, непресушно врело инспирације. Све заједно води витезове у битку. Тренутак истине улазница за вечност. Претеће време. Нема разговора. Јашу у тишини. Ветар покреће лишће. Небо се спустило, замутило. Стигли су. Нови одсудни мир преплавио је њихова срца.

Ту су где јесу. Нема повратка. 

Декор забуне

Беда и воља стоје једна наспрам друге. 

Беда има знатно више полазника од воље. Проблем је када бедни добију вољу у маси своје бројности. Неко страда. Лом је неизбежан. Провинција увек чека расплет. Истрчавање је опасно док се не сазна резултат. Полицијски дух приправности отежава комуникацију. Разговори у пролазу постају оговарање. Нема дела. Страх од грешке улива опрез. Боје се за сутра. И опет лаж, лаж. Плима лажи. Провинцији не смета лаж, нити јој је драга истина. Провинција чека и рачуна исходе. Старе удаваче нове хаљине. Прошлост никада не пролази. Она је вечни подстанар пролазности. Декор забуне.

Стигла је вест. Са највишег места су одлучили да укину народ. Постоји само појединац. Он је измишљен али једино постоји. Народ је отишао у историју. Лакнуло им је кад су народу залупили врата. 

Реформа појединца далеко је једноставнија, може се спровести и без њега. За детаље прочитати Кафку. 

Супротно од суза

Сврха се боље види ништа. 

Поглед је награда. Треба да роди емоцију. Емоција се утапа у ништа. Ум је самодовољан и слабо уме да дели чак и ништа. Време и ништа иду руку под руку. Емоција се одбија. Утихне у понору празнине. Хтео је да пљуне и измери дубину празнине. Експеримент је пропао. Цео живот морао би да пљује и не би било довољно. Немогућ подухват. Године зрелости супротстављају се немогућем. Зрелост подсећа на језеро. Све зна и нигде не иде. Осећања се крећу путем облака. Супротно од суза. Невољно врши покрет. Појео би печени кукуруз. Гуши га сећање. Гужва је и у самоћи. Ноћ је рођени сликар. Спремно грли кревет, заривши главу у јастук. 

Сан лажов, не познаје истину. Утемељено скривен крије се од гравитације. 

Сунце нема сат

Мртви су паметнији. 

Свет почива на ономе шта су они радили. Сам рад врста је смрти. Човек је у проблему јер само зна да ради. Он мисли да ради. Он ради да би мислио. Он се труди да ради. Он се труди да мисли. Он стално упире да упире. Побеђује по цену да све изгуби. Скроман рачун. Неуспех надокнађује злочином. Покушава да прокријумчари време. Тобоган живота, вртешка титраја. Испод те црте рађају се песници. Нуде своје срце у излогу. Гумицом бришу облаке. Они су луди и не жале се. Мудро Сунце окупа све без разлике. Сунце не ради, само сија.

Паметни брже зарате него глупи. Глупи се бију, паметни ратују у њихово име са њима. После свега глупи који преживе постану паметни. Други светски рат повели су глупи који су постали паметни.

Данас не постоје разлике између паметних и глупих. Победа дипломатије. 

И ЈА

Систематизација.Комуникација.Глобализација.Ситуација. Нација.Интервенција.Регионализација.Професионализација.

Толеранција.

Кретенизација.Опструкција.Конференција.

Пиштољизација.Сецесија.Европиздација.Каталогизација.

Интелигенција.Цивилизација.Транзиција.Конструкција.

Лустрација.Институција.Интеграција.Амортизација.

Грандоманија.Трансакција.Гасификација.Пацификација.

Кастрација.Дебилизација.Балканизација.Декаденција.

Преференција.Потенција.Дефекација.Импотенција.Инерција.

Дискриминација.Криминализација.Егзистенција.Дифузија.

Аутоматизација.Проституција.Инквизиција.Асигнација.

Дигресија.Репутација.Евиденција.Тајкунизација.Едиција.

Конфекција.Алкохолизација.Манипулација.Индексација.

Експанзија.Репродукција.Хронологија.Инспекција.

Унификација.Инфлација.Калкулација.Мајоризација.

Фискализација.Легитимација.Идентификација.Инерција.

Едукација.Фузија.Енервација.Информација.Кондиција.

Емулација.Фрекфенција.Хиперпродукција.Градација.

Инвестиција.Комерцијализација.Индиција.Операција.

Локализација.Експропријација.Сикирација.

Пичкоматеризација.Дојајација.Зајебанција.

Пут у Мравињак

Пут, кућа бескућника. 

Мравињак од града лежи доле. Нема циљ нити зна зашто је овде. Прогони себе. Исцрпљује се. Дубоко очекује чудо. Тако путује. Умор, једини друг. Нека сила не допушта да стане. Само пролази. Ово је велики град. Нема краја. Прешао је реку. Мравињак пулсира. Светлост извире као да је у Мравињаку заспало Сунце. Људи се крећу брѕином прикладном за бекство. Покрет близак суманутости. Нико никог у Мравињаку не гледа у очи. Крију их. Раније је сваког човека поред кога пролази хтео да види. Био је млађи. Волео је људску различитост. Код људи је то важна особина. Речи су исте, људи различити. Подне у Мравињаку нема краја. Три вечности стапају тренутак. Сваки део Мравињака усисава. Пролази кроз град као Светац. Нема ниједну жељу. Прогутао је и закопао урлик . Хода. Заборавио је своје ЈА. Он не постоји. Пут без циља помаже да заборави речи. Мучитељи. Наилази на затвор за животиње. У стара времена био је то ЗОО врт. У чему је разлика питао се? Мравињак мора да буде чист. 

Природа је ухапшена и осуђена. Доживотно. Судије безбрижно живе у Мравињаку. Неће их видети јер је то немогуће. Они су пресудили Богу. Избрисали су реч. 

 мравињак

“Писци преду”

Вештина могућег. Неко не добије жељену играчку на време. Неко глад хтео не хтео усвоји за пријатеља. Некоме родитељи вечно немају времена.

Дан је кратак за преокрет. Улица је лажно расположена. Мачка преде и то је њена вештина могућег. То је њен „дневник“.

Писци су прогоњене „мачке“. Писање је њихова пређа. Прогоњени од света пишу пређу за тај исти свет. Свет је огледало. Речи у огледалу имају сасвим друго значење. Неразлучиво неразумљивог разумевања. У целој ствари речи су понајмање злочиначке. Речи сарађују. Писци нису укротитељи речи. Речи су старије од писаца.

Немар је одбрана од смисла и реда. Немар није вештина. Немар је луксуз. Немар не станује код писаца. 

инспирација тирки

К

Круг. Каписла. Кућа. Кум. Крст. Колач. Куче. Кобац. Крзно. Кобајаги. Крило. Каца. Каруце. Корзо. Крмак. Кост. Кирија. Клован. Кич. Кама. Костур. Каса. Котао. Комбинација. Корнер. Крменадла. Киселина. Кајгана. Кутлача. Кримић. Колапс. Коза. Капитен. Квака. Кувар. Кипер. Калдрма. Када. Кремен. Квасац. Колац. Књига. Купус. Кондом. Кука. Крофна. Киловат. Куршум. Камин. Кликер. Клупа. Клацкалица. Канта. Камила. Клима. Календар. Киклоп. Киша. Кугла. Камиказа. Кацига. Корпа. Кану. Карамбол. Клопка. Коњокрадица. Куга. Курир. Коприва. Канап. Кригла. Креда. Ковитлац. Кристал. Комарац. Копито. Калауз. Кикирики. Камион. Крушка. Кота. Корак. Кап. Карте. Кашика. Куглана. Кишобран. Карантин. Копље. Кокошка. Кукуруз. Капа. Какао. Калашњиков. Клупко. Капетан. Кајмак. Комода. Кауч. Кључ. Кљун. Кукурику.

Крај. 

 

Питају деца ?

Питају деца. Говоре људи. Поново питају деца. Људи понављају. Деца понављају. Људи ћуте. Поново деца питају. Људи ћуте. Деца питају и сама одговарају. Људи седе, понеко пуши. Један човек пије. Деца пролазе. Прошао тренутак питања. Један дечак није задовољан. Дечак поново пита. Одговара човек који пије. Напокон мир. Жена доноси кафу. Разговор. Шаљу децу у двориште.

Сунце пада у очај и нестаје.

Још један човек почиње да пије. Жена доноси кафу други пут. Враћају се из дворишта, поново питају. Нико им не одговара. Уморна су, желе кући. Шаљу их у другу собу да гледају телевизију.

Жена пита ко хоће кафу ?

Ветар је подигао завесе, спрема се олуја. Устају. Пожурују децу. Деци је мука.

Одлазе.

Цегер каро

Свеж ваздух је лековит. 

Само одсуство зидова поспешује тај процес. Разговор са људима може али не мора да буде лековит. Сваки разговор носи у свом цегеру драму. Цегер је често крпљен као и драма коју разоткрива. Године су кулиса сваке драме. Нема премијере јер сваки пут је другачије. Пријатељи се исцрпљују разговором, готово шапућу један другом. Разговор је могућ само удвоје. Сваки непар је вишак. Трговина искрености добија на значају. Отварају се врата зрелим одлукама. Туђи проблеми бивају решења за друге туђе проблеме. Компликовано се закомпликовало. Време је за рат ? Спорт легалног убијања. Економија рата радује банке. Дуни ветре ! Ухапшена слобода поднела је захтев да се брани са слободе. Захтев је одбијен услед прекорачења рока. Падни кишо ! Будно стање заудара на болест. Напуштено куче седи на клупи у парку и чека...

Две баке са два цегера бесконачно споро пролазе стазом. Иду три четири корака и затим застану. Цегери се умире не лелујају. Она која прича мало придигне главу док она која слуша главу окрене у страну.

Цегери које су носиле баке били су карирано слични. 

Пристојан човек

Гужвају се аутомобили. Недовољно путева. 

Има ли више вештачких зуба од аутомобила ? Крајње неизвестан исход. Телевизори се увреде ако се не спомену. Они су бројнији од вештачких зуба и аутомобила. Не, то је било јуче сада су рачунари јединствено први. Не, то је било пре подне – сада су први мобилни телефони. Пиштољи су вођство мобилних доживели као чисту увреду. Они су ти који су увек први. Осим тога увек могу да припуцају. Пиштољи су лидери. Све набројано служи пиштољима. Аутомобили, телевизори, понеки вештачки зуб, рачунари, мобилни сви они су само робље. Пиштољ је господар мада има озбиљну ману. Није конструктиван. Он елиминише, смањује неки ред. Други озбиљан проблем је разрачунавање пиштољима. Колико год да буде разрачунавања увек преостане пиштоља за наредна. Првенство разрачунавања је питање стила. Очигледна је чињеница да је људима тесно и сходно томе пиштољи се шире.

Комшија из суседне улице продао је аутомобил и купио пиштољ. Једино њему верује. Не жели да буде неспреман кад дође до гужве. Пристојан човек увек се јавља и гласно каже „добар дан“.

Неопредељени

Крађа и добре људе доведе до робије. 

Они понекад и краду да их неко ухвати. Један лопов, иначе поштен човек када не ради објаснио је да је то занат као и сваки други. Моћ запажања, прецизна процена и одлучност су пресудни за успех.

То се може рећи и за столара, обућара и месара. Ипак ту је једна битна и сваким даном већа разлика. Споменутих је све мање а лопова све више. Лопов је данас атрактивно занимање и што је најважније нема страха од незапослености. Увек може да краде, у свако годишње доба.

Аматери подкрадају своје ближње. Професионалци само “клијенте”. Многи нису ни свесни да припадају и једној и другој групи. Не могу да се определе.

Реч “лопов” се све ређе чује, лагано замире. У новоговору англосрпског “лопова” је заменио “контраверзни бизнисмен ”. Лопов је одслужио своје. Пензију нажалост мора да украде.

Занат је занат. 

паучина

Зимска душа

Ледена зимска душа нашла је скровиште у једној жени. Ту се сакрила и безбедно заспала. Њени снови су некорисно бели. 

Биљке су свиле своје нежне главе и тихо се молиле да једна другој не сметају. Жена се гласно насмејала и одувала сваку молитву.

Бело је још беље.

Молитве су молитвеније.

Пољубац жене дипломски за змије.

Зимска душа не познаје невиност.

Биљке само окрећу своју главу ка Сунцу.

Снови су цветање идеје.

Лед.

Крв никад црвенија на јастуку зимске душе.

Трен касније све је опет само бело,

бело, бело.....

 

Зимска Душа

Псећи блуз

Лајање несрећног пса горе је од добовања кише. 

Псећи блуз. 

Цео живот на ланцу. Лавеж безизлаза. Биљчице надомак псеће кућице радије умиру него да слушају по цео дан псећи блуз. Гола земља. Она је равнодушна.

Господар је поносан на свог пса. Понос се протеже целом дужином ланца. Није лако бити господар.

Данас је “господар” проглашен технолошким вишком, изгубио је посао.

Седи и пије пиво. Једно, друго...треће.

У чему је разлика између првог и трећег пива ?

АВ,АВ,АВВВ....

Чувар Чуда

Чуда су у нама. 

Сакривена и тајанствено преобучена немају име већ само живот. Очи дечака из воде опомињу. Дечак ништа не говори, само гледа. Његов поглед је пресуда. Његов поглед је опроштај.

Дечак је чувар чуда. 

eвакуација

Хоп

Хоп.

Шведски сто ?

Не могу да једем људе. 

Како год погледам људско биће препознајем невољу, тескобу и неизречени вапај за помоћ. Ко коме може у оваквоме свету да помогне ? Људи знатно лакше једу људе него што им узврате позитивно на вапај и бол. Срца су отврдла као говна од мамута нађених у неком леднику на месту где су мамути доста радо кењали. Нека сила склона само бројевима као бићима недвосмислено суши срца која нешто касније постају налик на смрзнуто мамутско говно.

Кад не једу људе, људи готово редовно једу животиње. Дешава се понекад да се то ради истовремено. Навика и култ помножени са бројем чељусти дају управо овакву стварност.

Свињу која је прочитала Достојевског и Толкина, која рецитује Петрарку и решава шаховске проблеме мало ко би се усудио да закоље и на крају поједе уз кисели купус. Свиње јебе то што су неписмене и што се не понашају као људи свиње већ као обичне неписмене гроктаве свиње.

Писменост је неопходна да би се стекло право да се други једу и прождиру. Кад се постигне степен истребљења пређе се једноставно на другу врсту.

Шведски сто.