Тројка

Три Циганина иду улицом. У средини је онај са брадом. У исто време једу хлеб и причају. Можда се свађају али то само они знају.

Иду средином улице не обазиру се на аутомобиле. 

 Посада Преводи 04

Кремација

Био је пионир. Црвена марама, бела капа петокрака. Бела кошуља, плаве панталоне. Раздрагана деца јуре се по учионици. Скривају се капе и добацују. Улази учитељица.

Дан Републике 29.11.

Био је војник. Прекоманда, одкоманда, шетао је војничку петокраку. Море, копно, копно море. Југославија је све имала осим Југословена. Схватио је то када су му псовали ћирилицу. Није се наљутио.

Дан Републике 29.11.

Дан Републике био је дан добре родитељске клопе и дружења. Седело се, јело и пило. Спајали су се нерадни дани са викендом ради путовања и викендица.

Пламен бакљи из грба СФРЈ се проширио и прогутао Републику и са њом Дан Републике 29.11. Није добро када се за симбол поставе бакље.

На крају испаде ломача.

Посада Преводи 05 

Гусарско око

Пловидба. Гусари ретко ил' никако користе чамац за спашавање. Вода мења људе. Мисао и покрет зближе се. Посада се спрема за напад. Трговачки брод добар је плен. Лакоћа пљачке их радује. Гусара брину три жене. Плен ће поделити без проблема. Тешко је поделити жене. Шта год да уради биће проблема! Посада није имала губитке. Плен је позамашан. Напиће их и жртвоваће једну жену. Седам морнара са брода узима за робове. Капетан, трговац и његов слуга добиће чамац. Ако их море спасе и када сакупе откуп вратиће им жене. Њега чекају вешала у сваком случају мада је одличан гусар.

Постоји само непријатељ. 

Посада Превод 06 

Упишана ноћ

Шкргут зуба ломи ноћну тишину. Чекају бомбе. Све је бесмислено. Бомбе поготову. Пуше. Слабо разговарају. Престао шкргут чује се шуштање кесе. Креће упоран кашаљ. На тренутак коначно тишина. Интиман звук избацивања дима. Креће кијање. Двојица као по договору пишају укрштено. Поново кесе. Долази поручник. Требају му двојица. Одлазе. Почињу разговор о фудбалу. Старе утакмице и голови. Запричаше се. Придодао се и овај што стално вади кесе.

Пред само јутро ето бомби.

Нестаде и кашља и кеса и пишања.

О фудбалу други пут.....

 

 Посада Преводи 07

Исповест

Мрак. Пригушен глас. Нема чак ни свеће. Прича, готово шапуће. Време се осушило, протиче без значаја. Тмина је саучесник ове чудне исповести. Без ње глас не би имао ту тајанственост. Исповест је болна. Нема јој краја. Вртешка ума и понор душе. Речи пливају у густој тмини. Она их упија као море кишу. Тами је све то познато. Плач. Зрела немоћ. Проклето, копљем зашивено. Пролазност заби ексер у све. У зору у тихо вече у све. Човек је само плен. Магле равнодушно стигле.

Човек је само сен.

Коло заиграле виле. У гори попуца лед.

Посада Преводи 08 

Kрстоводна одступница

Заспао сам хоризонтално. Поређао сам страх на полице. Свака књига, једна победа над страхом. Полице су брзо биле попуњене. Тада ми је неко опалио шамар. Хоризонталан шамар. Нисам се уплашио. Дојурио сам до полице и узео књигу. Нисам је ни отворио када је уследио ударац у стомак. Поново до полице и нова књига. Читам напокон и нико ме не удара. Помислих шта ми вреди што знам да читам књиге када ме стално бију. Мир није трајао дуго. Ударци су почели да пљуште свуда. Почео сам да за помажем и кукам. Успорили су због умора. Претварао сам се у безобличну крваву пузавицу. Пут до полице сада је крајње неизвестан. Газили су ми прсте и шутирали у бок. Недокучивим делом себе насмејао сам се и то их је разјарило. Моја мисао да је сјајна чињеница што нисам пијаниста и нека ми онда слободно газе прсте и шаке била је моја последња храброст. Тада је ушла нова свежа екипа батинаша. Тако су тукли да нисам стигао ни да мислим. Један од њих у силном заносу закачио је полицу и она се зањихала и пала. Књиге су спасоносно пале на мене. Ударци су изгубили оштрину. Некако, књиге су ми постале грудобран. Испред мене се отвори књига са сликом крста. Пружио сам руку да узмем књигу утехе и наде кад ме груба ципела шчепа. Више ме није газила већ врхом своје оштрине прибијала за подлогу. Пропадао сам и више ме нигде није било. 

Посада Преводи 09 

НАРЕЂЕЊЕ

Сузе су отицање душе. Када усахну сузе и душа увене. Људи без суза умеју да не верују. Своје срце ставе у банку и равнодушно владају уз помоћ камате. Коњушари се вежу за коња и воле га и кад изгуби. Други могу да псују и пљују, а они га тимаре и теше. Има изузетака. Коњушар до тада непобедивог Вермахта у “котлу” Стаљинграда добио је наређење да убије коња. Тај “заробљени” руски коњ био је његов једини пријатељ. Сада мора да га убије. Страшно је да непобедива војска сада зависи од смрти коња. Када би могао, мењао би се са коњем. Нека коњ буде војник Вермахта а он само коњ и нека га убију и поједу ако морају. Топле коњске очи су утрле пут његовим сузама. Причао је свом пријатељу о својој породици. Прислонио је своју главу на његову. Даривао му је сузе и причао...и причао. Коњ је слабо познавао немачки али је негде дубоко у тмини свог коњског срца знао да младом Немцу треба помоћ. Пуцањ је оборио коња. Млади Немац је извршио наређење. 

Посада Превод 10 

Прекокс

Прошло доба намигује из безбедне даљине. Археолог туђих душа чита прастару књигу. Подаци су стварни и прецизни. Археолог укршта догађаје и открива линије и развој активности. Утврђује динамичну законитост између новца и људи актера догађаја. Све има своју цену. Постоје прогоњени, постоје прогонитељи.

Археолог оштри пажњу.

Парадоксално, има обе улоге. Бежањем у правцу супротном од страха постао је прогонитељ. Прогони себе упијајући истину. Истина је лек и затвор. Оивичен суровим одлукама прошлости неизбежно срља у пропаст. Ако је то неизбежно неопходно је да зна да;

• Књига нема крај.
• Књига се чита вертикално. 

  
  

  

  
  
  Посада Дарови 01

Ми и они

Политика утиче на људе, људи све мање утичу на политику. Политика је изнад људи. Када немају решења онда бацају бомбе. Бомбе политички делују на људе. Маркетинг рата тражи врхунске монтажере. Медијске бомбе и ракете традиционално не заостају. Планета је уморна од ратова. Поразна је истина да неко тражи спас убијајући припаднике своје врсте. Сличности међу људима су неупоредиво веће него разлике. Овај однос није заступљен у политици. Политика разлике је доминантна. Ми и они. Племенски оперативни систем са једном једначином – уништити друго племе. Насиље је наметнуто као модел опстанка. Насиље је секси.

Каубоји нису завршили ниједну политичку школу већ су одмах постали професори престижних универзитета. Истребили су Индијанце и сада воде бригу о њима. Цивилизација се упишкила и убрзо запливала у сопственим говнима. Решење се наметнуло. Упалите ТВ на програму је нови рат. Репризу старих имате у другом термину.

 

Посада Дарови 02 

Неодгледани филм

Чињенице умеју да измакну. Бродолом једне љубави догодио се због тога. Волела је свом снагом . Био је смисао њеног постојања. Чекала је јутро због њега. Шетала му пса. Куповала томатино. Копирала документе. Била је на располагању 24 часа својој љубави. Сваку команду своје љубави извршавала је стопроцентно. Ништа није било тешко да уради за своју љубав.

Једно поподне све је изменило.

Ушла је неопажено у његов стан, имала је кључ. Хтела је да изненади своју љубав, донела је филм који је он дуго желео да види.

Шок! У соби није био сам! На његовом крилу седео је подпуно наг непознати младић. Љубили су се и нежно додиривали..

Била је пренеражена. Све је могла да уради за њега. Преко овог једноставно не може да пређе. Изашла је из стана и пожелела да га више никад не види.

Сутра мора да лаже своју најбољу пријатељицу. Неће моћи да каже истину. 

 

Посада Дарови 03 

Молба

Депресија је постала колективна. Једно усрано осећање код свих. Процес претварања у зомби врсту не наилази на препреке. Лукавство талента дисциплина методологије. Фабричка прецизност магијске навигације. Хромирано време. Производња рата. Вртлог шпекулација. Зграда у пламену. Утрнуло срце, испражњене очи.

Песме бескућника. Успаване наде. Покварени се крију иза лепоте. Ружни не могу да се сакрију. Кисели се не смеју. Љути су одсутни.

Марс је јаукнуо:

• Јебите ме, нисам гори од Земље !!

Посада Дарови 04

Поноћни план

Године немају милости. Поноћ је идеално време да се сакријеш од година. То је немогуће али је сам покушај лековит. Људи су лепљиви као и године. Иза свега стоји страх. Иста енергија је потребна и за храброст али...

Четири рачунске операције су недовољне да опишу поноћни план. Промена перцепције је прави корак. Храброст и самопуздање су неопходни. Реалност је први тег кога се ослобађаш. Ослобађање реалности је предуслов. Немаш савезника мораш све сам. У ствари, поноћ је савезник у позадини. Све можеш да промениш мењајући себе.

     Једноставно је.                                                                                                                                                 Посада Дарови 05                                        

Ко им...шта...може ?

Зарђала воља ружан је сапутник. Углачати мрачне шупљине пролазности немогуће је са зарђалом вољом. Проклето је не предвидљиво васпитати будућност. Понори прете. Крстолико срце мери дубину сваког понора. Кратка је свака памет. Очекивање и стрепња. Страх се намеће да буде краљ. Пијани мангупи нађу решење за једну ноћ. Превари их дан. Апарати за глуве тешко се рекламирају. Конзул банкрот државе присвојио је уз жену и другу љубавницу. Све је имао по два и ова љубавница дође приде. Рат је ушао у ноздрве људи. Убице постају пророци. Голубови кљуцају насред улице. Бомбе чекају. Нема пријатеља, ухапшени. Полиција Марса нема одмора.

Бабе близнакиње шетају. Исти шешир, иста ципела. Ко им шта може ?   

 Посада Дарови 06

                                                                                                                             

Вумпи Друмпи

Вумпи друмпи певала је девојчица у дворишту. Играла је ластиш и није скривала радост. Окрет, скок, вумпи друумпи. Весело срце није знало за умор. Заиграна и насмејана цупкала је без напора. Леп дан није крио савезништво са девојчицом. Лепота је скромна реч за срећу која је дисала тог дана у том дворишту. Доказ су птице. Поређане попут лимених војника вешто су ћутале и слушале.

Сјајна публика! 

Посада Дарови 07 

Униформа голе жене

Пречица скулптуре необичан је назив атељеа једног сликара. Атеље је празан. Простор и име су били једино што је поседовао. Сликар чије име неважно није споменуто полемисао је са пријатељем. Знали су се читаву вечност. Раније су волели исту жену која је отишла са трећим. То није утицало на њихово пријатељство. Сликар није умео да поседује. Појам власништва био му је стран. Радо је поклањао слике. Пријатељу је узгред поклонио и жену и слику „Небески саобраћајац“. Сликом је доминирала фигура голе жене у „униформи небеског саобраћајца“.

Пријатељ је сликару купио „Пречицу скулптуре“. Сада га је убеђивао да то прихвати. Полемика их је одвукла дубоко у ноћ. Сликар ускоро мора да пристане јер је пријатељ неумољив.

Уметник је роб свих других издаја. 

 

Посада Дарови 08 

Почетак почетка

Море. Таласи плешу и свирају истовремено. Концерт на отвореном. Море филхармоније. Окреће му леђа. Пролази један усамљен пар. Шумском стазицом враћа се у хотел. Узео је кључ и стигао до собе. После проналаска точка кревет је следећи најважнији проналазак. Легао је и заспао сном праведника.

Сутрадан је одпутовао.

Посада Дарови 09 

Соба без пољубаца

Ритам мјаукања постаје несносан. 

Преко дана није видео ниједну мачку. Имају митинг тик уз прозор. Креће и главобоља. Као да несаница није довољна. Чесма капље. Врата шкрипе. Сијалица је јуче прегорела. Телевизор трепће. Рачунар се шлогирао. Нема ручак за сутра. Креће зима, нема пристојне ципеле. Чарапе скоро све поцепане. Усисивач слабо вуче. Стигли надувани рачуни за струју. Има покварен зуб, нема здравствено. Изгубио је на кладионици. Угинула рибица у акваријуму. Његовом тиму поништили регуларан гол. Просуо је чај на тепих. Пала му је четкица за зубе у клозетску. Нема тоалет папира. Привезак са кључа се поломио. Задња рингла више не ради. Столици у кухињи пао наслон. Кесе се размножавају у шпајзу. После дужег времена у купатилу је видео буба швабу. Окрњила се шољица за кафу. Изгубио је ножић за конзерве. Дно ранца је попустио, види се рупа. Закачио је ногом телефонски кабл. Убуђала се корпа за прљав веш.

Иако са главобољом и несносним мјаукањем око себе схвата да се једино ситима „диже“.

Шта би Брандо урадио ? У овом тренутку то је једино што га занима.

Посада Дарови 10 

Skyliner

Jуче се није догодило. Јуче треба данас да се догоди. Нестрпљиво очекује њен долазак. Врти се по соби. Лав у кавезу или једрењак у супи. Нема је. Иде у кухињу. Већ је у предсобљу. Предочава себи да качи њен капут. Ње нема. Јуче је требала да дође. Сео је у фотељу. Жмури. Пустиће да она започне разговор. Разговор је замка. Не сме да жури. Мора да буде опуштен. Устаје и прилази прозору. Комшиница шета пса. Ставља руке у џепове. Сигуран је у себе. Пушта музику. Skyliner, Charlie Barnet. Што је старији пушта старију музику. Charlie звучи још боље. Соба је замирисала џезом. У правом моменту звонце. Отвора врата и она улази. Прихвата њен капут и качи. Сада је реално. Ту је. Гледа је. Јуче је напунио седамдесет година. Данас је добио поклон. Поклон се насмејао и честитао рођендан. 

Посада Приче 01 

За срећу је потребно.... двоје......

Самоћа привлачи паучину. Аристократска особина која је постала привилегија свих. Доколица је у рођачком односу са самоћом. Слажу се као преподне и поподне. Смењују се као ноћ и дан. Спавају као супружници.

Самоћа је предсобље екстрема. 

Легло непредвидљивог и опасног. Лукаве силе се лакше обруше на рањеног самоћом. Самица је казна и опомена. Највеће мноштво чине усамљени, парадокс. 

Свака самоћа је посебна. Самоћа буја као коров у великим градовима. Градови усамљеници, нови облик укорењене самости. Сви кућни љубимци, сви апарати, све друштвене мреже недорасли су врхунској самоћи.

Она излази као победник. Победу самоћа слави са доколицом.

За срећу је потребно двоје.

Посада Приче 02

Мираз једне Руже

Преокрет рођене руже покреће сентимент. Данас је емоција вишак и баласт кретања. Суманути и прорачунати не походе рођену ружу. Не виде ни њен живот ни младу смрт. Спремају се за обрачун. Нико од њих не помишља на пораз. Прорачунати поготову.

Ружа се смеје. Латице су јој песме. Трње чиста проза. 

Ружа је књижевник.

Суманути су у журби. Прорачунати чекају.

Ружа је књижевник.

Књиге су умрле. Тумарају без гроба.

Ружа је књижевник.

Тешко доба.

Посада Приче 03

Пасаж Социјализам

Људи пролазе кроз пасаж. 

Пењу се степеницама на аутобуску. Чекају, улазе у бус и одлазе. Нови људи пролазе кроз пасаж. Пењу се степеницама. Чекају, улазе у бус и одлазе. Нови талас људи. Кретање, пролазак, чекање, одлазак.

Људи пролазе. Пасаж остаје. Својом празнином омогућава кретање у прогрес. Прогрес је тековина XX века. Ко не прође пасаж....остаје без буса.

Храбро је и неучтиво користити кључне речи прошлог века. Име пасажа остало је ... Социјализам. 

Посада Приче 04