Ушетала се и погледи су експлодирали.
Све на њој било је пожељно.Теткица која је носила кофу воде морала је да застане и блене. Наставник техничког који се ту затекао спустио је наочари да је боље види. Једино су деца трчкарала и за њих је она била под једнако важна као и дебела теткица са кофом.
Њена појава постала је догађај.
Директор није био изненађен. Очекивао је њен долазак. Када је ушла у његову канцеларију схватио је одмах да та школа није имала тако добру рибу. Није обратио пажњу на њену причу. Кратко је рекао:
- Примљени сте.
У неко друго време било је важно знање, скромност, посвећеност и љубав.
Данас се свело на новац и секс. Добро је што прваци нису оптерећени сексом. Школа је у ствари припадала женама. Једини мушкарци уз њега били су наставник техничког и вероучитељ.
Тешко је владати женама.
Страшно се истрошио свих ових година покушавајући нешто...мада ни њему није јасно тачно шта. Жене су га исцрпле ментално а неке и физички. Није му било лако. Бити директор велика је одговорност.
Дошао је тренутак слатке освете. Женама се најбоље свете жене. Њихова осветничка машта нема границе. У то се уверио толико пута. Ова данас је права бомба.
Изашао је из канцеларије са осмехом. Био је задовољан.
Купио је мир барем месец дана.
"Дуго се кувало.
Како то иначе бива у суноврату опчињености стихијом логика испари и преостану злочини. Када се исиса време из епохе остају само догађаји. Вечности је најближе колоритно људско лудило. Једино је оно увек присутно и активно јер човек шта год да створи и шта год да уради остаје проклет.
***
Привид разума и повремене памети најбоља је мимикрија колоритног људског лудила које нема премца на планети. Нико није луђи од човека. Ниједно створење нема тај капацитет да угрози такву репутацију човека.
Са тим закључком проблем постаје тежи а сложеност већа. Човек нема конкуренцију. Међусобна конкуренција је исконструисана и лажна. Проклетство и лудост нису добитне комбинације за будућност. Неко је хтео да превлада човека и убрзо је планета постала кланица. У тој борби нема победника јер је немогућ....."
***
Могао је да чита даље али дремеж је био јачи. Тај текст је врло стар и тешко га је читати у рукопису. Мастило се временом разлило а папир постао блед и провидан на неким местима. Неки листови су били спојени и морао је вешто да их одвоји да их не би поцепао. Све те радње су убрзале тегобу умора.
Дремеж је спасоносна лука.
Поглед је застао на рукопису. Изгледао је старински и безазлен.
Овакав свет је одавно завредео да пропадне била је његова последња мисао пред сан.
Небо је позвало пролеће.
Пролеће је добар гост. Замах живота. Улице оживе. Боје истисну сивило.Нема тешких капута и јакни. Удах је слободан а корак лак.
Синоћ није опрала косу, мрзело је. Вечерас треба да се види са Миланом. Напокон какав диван дан. Широм је отворила прозор. Комшиница шета бебу. Махнуле су једна другој.
Милан и она су заједно већ другу годину. Њихов однос почео је врло неспретно. Милан је почео да се забавља са њеном млађом сестром. Излазили су заједно и дружили се. Било им је лепо. Тог лета њена млађа сестра је са својим атлетским клубом отпутовала на море на припреме. Три дана након тога Милан је признао да је заљубљен у њу. То је био шок.
Иде да опере косу.
***
Ана одавно има новог младића.
Никада неће заборавити њене речи да јој је поклонила Милана. Те вечери су се загрлиле и плакале заједно. Помешале су сузе. Измрсиле су косе и дуго лежале. Јутро их је тако дочекало. Биле су поносне што ништа није могло да помути сестринску љубав. Након тог догађаја међусобна приврженост била је још јача и искренија.
Милан се изборио са својом збуњеношћу.
Пустила је музику и укључила фен. Сама себи се насмејала.
Пролеће буди несмотреност.
Терасу на првом спрату просто су "окупирали" голубови.
Хаотично распоређени заузимајући преостали слободан простор свима су ставили на знање ко је "газда" на првом спрату.
Власнику стана поштару Мики умрла је жена. Она није волела птице, посебно голубове. Цео живот провела је поред телевизора. Тако је и умрла гледајући једну серију. Није видела крај. Умрла је на рекламама.
Мика је као поштар цео живот ходао и завидео голубовима што могу да лете. Да је успео да полети никада не би био поштар. Терасу је поклонио голубовима.
Раном зором изнесе зрневље и остатке хлеба.
***
Знао је Мика једну госпођу која је живела са дванаест мачака. Редовно јој је доносио рачуне и пошту. Хтео је једном да је пита како их све распознаје али на крају ништа од тога. Знао је добро са ким може да проговори као човек. Таквих није било пуно.
Мика је добро упознао народ. Његов отац је био железничар. Имао је обичај да каже :
" Научи да слушаш да би могао да ћутиш."
Отац је постао мудар поред возова. Са људима никад ниси начисто. Тешко је бити паметан са људима.
Седи на кревету слуша голубове и ћути.
Дани пролазе. Комшије се буне и гунђају због голубова. Не обазире се. Када им је једина тема он и његови голубови значи да немају своја посла.
Данас је слушајући голубове умислио да гугучу о њему. Није хтео да отвори терасу већ је прислонио уво да их боље чује.
Разуме их за разлику од људи.
Калдрма је купио биоскопску карту.
Филм га није занимао већ биоскоп. Ту су се окупљали када су бежали из школе. У ствари имали су два места. Дешавало се да у дану користе оба. Прво биоња затим слободна гајба.
Требало му је око пет секунди да види да је биоња његове младости пропала на ниво подрума. Простор је процењивао по угловима. Једино исто су фаце. Увек губитничке и сада и онда и увек. Није имао јасан разлог али волео је да гледа паћеничка лица губитника.
Тренутак када би ухватио њихов осмех сматрао је за благодет.
Прошао је обе обале и дубоко спознао да су губитници један народ. Знао је да тако мора али му то није умањило задовољство да им посматра лица.
***
Имали су проблем са оправдањима. Пуно су бежали. Морао је нешто да предузме. Тупили су као и обично. Отишао је до диспанзера тог истог дана када су расправљали како да реше проблем изостанака.
Лекар је изашао на паузу. Није закључао ординацију. Сестра је ушла унела фасцикле и изашла. То је био прави моменат за акцију. Ушуњао се и из фиоке извадио хрпу оправдања. Сва су имала печат. То је било довољно. Није узео све.
Сутра у гајби било је славље. Кували су ракију и величали спасиоца. Свињски су се напили. Те недеље је зарадио на оправдањима. Уживао је када је свима платио биоњу и виршле.
***
Клинци више не беже у биоскоп.
Почео је филм. Калдрма је устао и изашао.
Добар осећај.
