Сестре

Небо је позвало пролеће.

Пролеће је добар гост. Замах живота. Улице оживе. Боје истисну сивило.Нема тешких капута и јакни. Удах је слободан а корак лак.
Синоћ није опрала косу, мрзело је. Вечерас треба да се види са Миланом. Напокон какав диван дан. Широм је отворила прозор. Комшиница шета бебу. Махнуле су једна другој.

Милан и она су заједно већ другу годину. Њихов однос почео је врло неспретно. Милан је почео да се забавља са њеном млађом сестром. Излазили су заједно и дружили се. Било им је лепо. Тог лета њена млађа сестра је са својим атлетским клубом отпутовала на море на припреме. Три дана након тога Милан је признао да је заљубљен у њу. То је био шок.
Иде да опере косу.

***
Ана одавно има новог младића.

Никада неће заборавити њене речи да јој је поклонила Милана. Те вечери су се загрлиле и плакале заједно. Помешале су сузе. Измрсиле су косе и дуго лежале. Јутро их је тако дочекало. Биле су поносне што ништа није могло да помути сестринску љубав. Након тог догађаја међусобна приврженост била је још јача и искренија.

Милан се изборио са својом збуњеношћу.

Пустила је музику и укључила фен. Сама себи се насмејала.
Пролеће буди несмотреност.