8. март 2013.

Мика Поштар

Терасу на првом спрату просто су "окупирали" голубови. 

Хаотично распоређени заузимајући преостали слободан простор свима су ставили на знање ко је "газда" на првом спрату.

Власнику стана поштару Мики умрла је жена. Она није волела птице, посебно голубове. Цео живот провела је поред телевизора. Тако је и умрла гледајући једну серију. Није видела крај. Умрла је на рекламама.

Мика је као поштар цео живот ходао и завидео голубовима што могу да лете. Да је успео да полети никада не би био поштар. Терасу је поклонио голубовима.

Раном зором изнесе зрневље и остатке хлеба.

***
Знао је Мика једну госпођу која је живела са дванаест мачака. Редовно јој је доносио рачуне и пошту. Хтео је једном да је пита како их све распознаје али на крају ништа од тога. Знао је добро са ким може да проговори као човек. Таквих није било пуно.

Мика је добро упознао народ. Његов отац је био железничар. Имао је обичај да каже :

" Научи да слушаш да би могао да ћутиш."

Отац је постао мудар поред возова. Са људима никад ниси начисто. Тешко је бити паметан са људима.

Седи на кревету слуша голубове и ћути.

Дани пролазе. Комшије се буне и гунђају због голубова. Не обазире се. Када им је једина тема он и његови голубови значи да немају своја посла.

Данас је слушајући голубове умислио да гугучу о њему. Није хтео да отвори терасу већ је прислонио уво да их боље чује.

Разуме их за разлику од људи.


Нема коментара:

Постави коментар