Јутро је подигло обрве

 Јутро је подигло обрве. Када су стигли на почетну возач им је махнуо руком и на неки начин одао признање што су му били друштво ове смене. Остао је без друге пакле. Брже су пушили него дисали. Прешли су улицу мимо прелаза. Птице су биле бучније од аутомобила.

Био је сломљен. Можда и горе од тога. У првом тренутку је хтео да оде до моста. Нејасно се сећа својих намера. То је сад иза њега. За ову позитивну промену може да захвали "својим" безкућницима.

Ту на углу купио је четири пљескавице. Смазали су их брутално брзо као на такмичењу "ко ће брже" . То што их је нахранио испунило га је задовољством. Да је скочио са моста остали би гладни. Људи су измилели, саобраћај је оживео, град се пробудио. 

                                

Талас

Талас нема кочнице. Иде док се не разбије. Након тога нестане. Тајна је у наредном и сваком следећем. У ствари ниједан талас нема избор већ следи путању предходно предатог таласа. 

Безнадежно је бити ловац на таласе. Свако поколење представља један талас. Сви таласи заједно представљају људску врсту. 

Садашњост постаје туђа прошлост, слуга свих господара.

Посада 32             

                     

Како год !

Умор је некад казна некад награда. Не памти када је овако пешачио. Мир га је обузео целом дужином. 

Сетио се војске. Са радио станицом, пушком и борбеним ранцем ишао је ка врху узвишења. 

Није могао да иде брзо како због терета тако и стрмине која је била све оштрија како се приближавао врху.

Трагови пожара који је протутњао недавно свуда су били видљиви и опомињали су.

На самом крају виса изгубио је равнотежу и затетурао се. Слободном руком захватио је најближе дрво у нади да се задржи и да се не скотрља. Оно што је уследило није било у његову корист. Поломио је цело стабло које је пожар изјео и заједно са њим стровалио се.

Којом муком се уздигао и како се након тога поново упутио ка вису и њему самом остаје тајна.

Тај догађај га је подсетио на садашњу ситуацију из два разлога. Како год да паднеш када устанеш немој да одустанеш. 

 Посада Дарови 10

                                                             Посада Библиотека

Јецај Анђела

Ноћ уме да превари. 

Превара остаје некажњена. Казнити ноћ није могуће. Сан је божанско бекство од ноћи таме и људи. Морали су да је пробуде. Трамвај је стигао до окретнице. Возач је сачекао да они изађу и након тога се упутио у кућицу на паузу. Неделеко од кућице биле су клупе. Спонтано су дошли до њих али нису сели. Он је запалио цигарету. Они су ћутали. Није прошао ни непун минут када је жена ка њему подигла руку и показала усне. Није требало да понови покрет. Извадио је паклу боцнуо цигарету и пружио руку испред ње. Узела је цигарету некако лењо и ставила на доњу усну. Из непознатог џепа извукла је упаљач и запалила цигарету. Захвалила се погледом и није ништа рекла. 

Возач је изашао из кућице и кренуо ка трамвају. Није их ни погледао као да нису били видљиви. Као по договору они су ускочили у трамвај и заузели она иста места. 

Кренули су ка супротном делу града из кога су дошли. Њима је у ствари било свеједно јер нигде нису ни ишли. Као бескућници увек су једну ноћ у недељи проводили у трамвају клацкајући се с краја на крај овог силованог града. Свидело му се што не постављају питања. Изгледа да им је све јасно када је завршио са њима. У овом моменту они су му постали блиски и поред спектакуларног смрада који је ишао заједно са њима. Још му није било јасно да ли сви смрде или се неко баш истиче. Како год после свега шта му се издогађало у претходна три дана видевши њихове судбине више није био тако очајан и и беспомоћан. 

Ређале су се станице. До моста нико није ушао. Били су сами. 

Није могао да се суздржи и разбивши тишину упитао је сво троје: 

- Где су Ваши Анђели Чувари ? 

Почели су да се смеју тако снажно да су надјачали буку трамваја да се чак и возач окренуо и погледао у њиховом правцу. Она је прва уперила руку у једног од њих и кроз смех прозборила:

 - Он је мој анђео чувар. Нису престајали да се смеју до следеће станице.

Посада 16    

Посада Библиотека

Прича из Парка

 Пут се улубио. 

У близини надолазеће рупе градили су зграду. Тешки камиони, грађевинска оператива, резултат константна бука. Пси су почели да избегавају оближњу месару. Пензоси су затварали прозоре и спуштали ролетне. Терасе са те стране остају неискоришћене. Жене не износе веш.

 Крај је изгубио мир.

Она се није обазирала. Ходала је као ледоломац. Неким радницима је испао паризер из уста а да то не примете. Као по команди сви су се окренули у њеном правцу. Возач камиона затрубио је крвнички. Нико од њих није обраћао пажњу на теријера који је трчкарао за њом. Да је имала униформу изгледало би да је у питању смотра. 

Упутила се ка парку. Домино је био њен верни пратилац.

На први поглед парк је изгледао нормално. Поједине клупе нису имале седална места, чесма је била разваљена. На зебри при уласку у парк неко је паркирао џип. Домино је вешто заобишао џип и кренуо да тражи друштво. Шетња парком пружила јој је прилику да неометано мисли. Имала је своју зацртану путању. 

Волела је да хода.

Знала је да су испред ње тешке одлуке. Избегавала је одговорност и конфликте. Сада то више није могуће. Домино је био њен једини савезник. Махнула му је руком и он је за трен био покрај ње.

     - Домино, идемо кући !

     

Посада 25

                                                                 Посада Библиотека

Цивилизација Канализације

 

 Другови, Буржуји,

Смета ли Вам Нешто

Кад цвркућу славуји

Окруњени мразом.

Ко крати

Неће Да Врати.

Опрезно

демократура Прати.

Подригле су цене.

Претвори раднике у Свиње

Да више нико Никад

не мора да Брине.

Сваком пудлицу у Џеп

Да Вешто подвију Реп.

Када се кине

Да се не виде Слине.

И тако у Круг

Да нико никоме не 

Буде.

Буржуји, Другови

Браћа по Банци

Не опраштају Дуг

Ни рођеној - мајци.

Цивилизација Канализације

Попишане нације

Посрћу Рације

Кербера Девалвације.

Претвори раднике у Свиње

Да више нико Никад

не мора да Брине.

Сунце се поново Рађа

Ауди може да Науди.

Кловна нико да насмеје

Индустрија очаја

Бесконачно меље.

Угаси ТВ уместо цигарете

И буди храбар када прете.

                                           

Посада 21

                                                                 Посада Библиотека

Нека (се) Буде

Јуче је пропао свет. 

                   Данас је то сазнао. 

                                    Сутра уписује напредни курс "Глупи за глупе" и то убрзано. Сваког дана појављују се нове чињенице да су паметни, вредни и упорни сјебали овај свет. 

ЕГОХЕД је тренутно недопустиво једини исправан поглед јер усмерава властити ЕГО као недвосмислени центар свемира и иза њега ако шта преостане.

       Комуникација је превазиђени облик комуникације.

Разговор постаје немогућ јер нема људи који верују у РЕЧ. Реч је само пуцкетање у ваздуху, вежба слогова и дисајне интерпункције.

Писци пишу за себе да би могли после да постану читаоци написаног. Песници муцају и жарко се напињу да заплачу јер сузе доносе смисао пролазног. Музичари и даље чаре и магијају јер уши су благословене и немају потребу за мисаоно. Музика је једина уметност која се равноправно бори са свешћу на начин да јој осим себе саме ништа не треба. Сликари су одсутни оправдано.

Где год да се окренеш све је отишло у пичку материну која је такође отишла у пичку материну из пичке материне.

Глупи за глупе је врхунско глуп избор који на крају даје повољан резултат. Првих сто уписаних имају попуст на глупост.

                              

                                                             Посада Дарови 11

                                                             Посада Библиотека

РЗ Коњ-а интелектуалц-а

Победила песма смрт
     Мирише
Ко ружа пред олују
Пужеви напустише
     Врт
Слузавим трагом.

Убице природе
   Верују
 Да Верују
    Док
Ближњег свог 
  Распињу,
   Распињу.

Цифра и није
 Неки Број
И нико није
  Сасвим
   Свој.

Банка престала
 Да постоји. 
   Нема ко
   Прстима 
   Да Броји.

Сељака мучи међа
 И тегли пуно
  Боледу га 
    Леђа.

Псовка изгубила
   Сврху.
 Језик је само 
    Свраб
    Оних
   На Врху.

И тако издалека
   Допире 
  Света јека.
  И тако из 
   Близине
  Бог разасла 
   Ширине. 

   Питање 
   За све;
Куд нестадоше 
   Д
    и
      з
        г
         и
           н
             е ?
                ?
                 ?
                  ?   


                             

Посада Дарови 08

Важно саопштење !!!

Један пријатељ је решио да постане Француз.

Једноставно пробудио се са том намером. Себи је дао задатак да то оствари до краја дана. Прошетао је пса у парку корачајући као Француз. Ради већег ефекта обукао се у духу импресиониста. Техника боја коју је промовисао у парку привукла је већи број коментара од добродржећих споменика.

- Гледај како се овај ментол обукао !
- Није сам очигледно. Транџа у развоју.

Након ових доскочица са једне клупе које су допрле до њега знао је да је на добром путу да до краја дана није немогуће да постане могуће.

У сенци једног кестена застао је и зажмурио. Нема потребе да чека до увече да постане Француз. Удахнуо је дубоко и то на француском. Пса није дозвао већ је запуцкетао прстима. Из парка се вратио кући пун самопоуздања и решио је да жену кад се врати са посла од данас ословљава са Жана. 

Пошто је већ овог поподнева остварио циљ сутра може да има нови. Пожељно је да пронађе особу која такође има потребу да постане Француз. Немогуће је опстати као један Француз у окружењу где псима искључиво дају англосаксонска имена. Чиста дискриминација са наглашеним чиста. 

Научио је да ћути искључиво на француском .

   Два Француза заједно скоро су револуција.

      За другим ће кренути у потрагу сутра.

                                       

Посада Дарови 05

Блеја од Депре

   У земљи
Где  Порађа се Беда
У сваком Џепу
неизмирена Креда

   У земљи
Где је нестао Блам
Више нико не Познаје
Како изгледа Срам

Затим долазе 
   Они
 Џипстери

Точкови прљавији од
  Ципела
Речи слађе од
  Отрова
Бранитељи
  Туђих
Клозета
Носиоци Нокшир
  Еполета

На семафору
 Историје Грешне
  Кочије свих Боја
   Позорнице смешне

Кад деца
 Постану
  Злочинци

Заборав је мањи
Пакао од
             Сећања ♫♫♫
                           ♫♫♫
                             ♫♫
                                 ♫

                                     

Посада Есеји 23

Љубимци главе која спава

Сићушне мисли изашле су из главе и прошетале улицом. Убрзо их је прегазио аутомобил чије власник није имао потребу да мисли већ да разговара мобилним.

Тако унесрећене некако су се догегале до тротоара и потражиле пут кући. 

- Мале смо, зато смо и згажене.
- Боље и ми да купимо аутомобил.
- Ако то урадимо, престајемо да будемо мисли.
- Нема везе, иовако не могу да нас смисле.

Ушле су у стан али глава је спавала и показало се да је лакше ући у стан него у главу која спава. Цупкале су у ходнику и лизале ране. У ово доба више никада неће излазити.

Глава се окренула на страну и то је био сигнал да уђу у собу.


                       

Посада Преводи 10

Незадовољни размажени полусвет

Егоизам досаде, идеја размаженог незадовољног полусвета. Лажна слика посебности. Епицентар сујете и таштине. Свако може све осим да буде то што јесте. 

Прогоњено човекољубље је осуђено и вешто утамничено. Мирише на рат јер он враћа смисао животу. 

Уосталом и рат је само бизнис.

Седам пудлица и пет госпођа усковитлали су опало лишће у парку. До краја није извесно која се од пет госпођа умешала у конфликт пудлица. Две госпође које су се од раније знале као и њихове пудлице нису придавале значај догађају. 

Друге две госпође видевши да се ситуација отргла контроли и саме су се дале у спашавање својих пудлица. 

Кошмар пудлица и госпођа привукао је пажњу једног бескућника љубитеља тишине који се невољно пробудио на клупи уз коментар:

- Бежите поробљена браћо, бежите !!

                                          Посада 15

Грађани или згађени ?

Некада давно у једном заборављеном краљевству на балкону свога дворца заспао је краљ. У хладовини неремећеног мира осанио се.....

Нашао се на ливади. Ливада ко ливада. Нема Сунца ипак све је светло. Корак један, корак два ето њега испред дрвета. Нема сенке то је одмах уочио. 

Сео је, наслонио се и заспао.

Круну су му даровали непознати људи. Напољу је народ згуснут и опијен догађајем клицао. Стигла је кочија. Један коњ се стресао и почео да му намигује. 

Више није имао сумње. 
Знао је да га воде на губилиште.

                                  

Посада Дарови 04

Кад изађеш из зграде

 У једној згради на крају парка живели су заједно, људи и звери.
    Лоповски све загледају и људи и звери.
      Све грабе, само грабе и људи и звери.
        Кад изађеш из зграде Сунце ће да сване !!
          Зар иовако није све само позориште ?

                  У лоших господара нисам видео добрих слугу .
                                          (Ксенофант)

                                                                 
                                                                Посада Приче 19

                                                                             

Отисак обрве

Живот без кочница. 

Само у тунелу и у једном правцу. Коначни изазов. Простор и време попут маказа. Удружене силе и  велика царства, полигони беспрекорне вечности. Брзина као циљ, независтан. Врх понора у лету. Након избрисаних граница, сечива вечности бивају огољена и утолико ближа. Тетурави метеж је поражен !

Остао је само појединац могуће побуне. Решења у том случају су брза и прецизна. Увек лоша за побуњеног. Скала у којој побуњени на крају постаје производ. Тако једино може бити користан.

Свако и све може бити искоришћен. MQ GREFKORG се стара о том проблему. Крај историје донео је владавину  MQ. Ратови, новац и државе су поражени. Насиља између људи више нема. Мир је донео  MQ GREFKORG. Са изградњом MQ  вештачког сунца почело је ново доба. MQ ера.

Елитни корпус MQ научника у свом океанском граду. Сала усклађивања сукоба. Поништен резултат. Утврђена корекција. Исцрпљеност учесника на врхунцу.Пауза за енергију. Нова сесија.
Закључак.

***
Добио је два наградна дана Земље. Пројекат му није одобрен што није ни очекивао. Циљао је на три а добио је два дана. Од управе отети и сат је успех. Био је спреман за седам минута.
Напокон Земља.

Био је дете океанског града. Растао је са градом и његовим беспрекорним правилима. Као повлашћен никада није упознао своје родитеље. Да је другачије не би припадао MQ  тиму. Први корак.

Ходање после океанског града је доживљај. Пола сата јаког ритма испунило га је радошћу. Сустизала га је плава боја MQ сунца. Био је то плави период. Плаво је највише волео. Имао је и разлог више за то. То је било његово достигнуће.

И сада су му јаке силе из сале усклађивања сукоба када је плави период прихваћен. Након више од сто година у сали се зачуо аплауз. Управа му је тада дала пет дана Земље. Плави период је прво био само сан. Инго игре којима су га подвргли у трећој години омогућиле су развој до збиље.

Тако је зачет плави период. У игри. Његов инго запис се касније пуно проучавао од стране професионалних инго тимова. Многи су се окористили тим записом. Постао је интелектуална храна. Лош је осећај када нешто из најинтимније дубине бива рашчеречено. Од тада и није више користио тај инго запис јер више и није припадо њему. MQ  GREFKORG се побринуо о томе, јер  MQ GREFKORG се брине о свему. Можда су послали примицача за праћење. Трезвена брига. Други корак.

                                                                                                                              

Читаве колоније људи са Земље су излазиле и упијале плави поредак.
Држали су се за руке и певали. Спектакуларни призор. Плави период их је чинио блаженим. Након певања додиривали су нежно једни другима лица. Тај плес је носио назив неговање додира. Протрљали би снажно руке пре тога.

Кружно су се додиривали. Прво рукама, па раменом а онда се цело тело вијало да захвати што већу површину. Упијање коже на кожу. Леђа су удисала леђа. Треперила су окупана плавим периодом. Многе колоније су одржале тај плес као последње мирисе традиције. Од старе цивилизације последњи су нестајали додир и плес. После нестанка земаљских градова заборав је постао мерило развоја. Многи се нису мирили са тим током. Непосредно након тога MQ је створио три централне фарме органа.

***  
Додир је у фази нестајања. Он сам није дотакао људско биће више од деценије. Гледајући људе из колоније Erkorg 3V уверио се да где год да је човек потребан му је читав Универзум.  Ту нема компромиса. Erkorg 3V својим плесом и неговањем додира удварао се читавом Универзуму. Некада се, некада давно за тај занос и препуштање говорило – то је љубав.

                         

Остала је само реч. MQ је искоренио жеђ за прошлошћу. Она више није постојала. MQ је постојао и у томе је разлика. Напустио је  Erkorg 3V и упутио се ка Мисији. Једина област над којом  MQ није имао директно контролу.

Почео је други сат његовог боравка на Земљи.

Регистровао је примицача. Није утврдио ниво обраде. Са класичним примицачем може да изађе на крај без проблема. Мисија је била на видику. Они су користили вулканске енергије. Тежили су природним решењима. Након великих катаклизми и катастрофа обуздали су помамљено језгро Земље.

Они су имали веру.

***  
У Мисији су знали да он долази. Давно су они раскрстили са нестрпљењем. Знали су да чекају. Сами нису могли да изазову промену. Заједно са њим промена је добијала обрисе. Буђење – тако је носио назив промене. Програм Буђења се скривао у разним деловима Мисије чак и ван ње. Светлосни тунел био је знак добродошлице. Стресао је прашину на коју је тек почео да се привикава и храбро коракнуо. Знао је врло јасно да је ово можда пут без повратка. Ипак није имао други избор. Неко је то морао да покуша. Запало је њему али сада је ионако свеједно.

Опуштање уз вибрације поколења Мисије.Само гласови. Растакање свести и ослобађање ума на начин који поништава индивидуалну опну. Његово знање је овде терет и то га дотиче. Хоће да учини напор ка незнању. Он то не уме, док га гласови чине немоћним готово слабим да било шта промени, било где. Нико није био поред њега да му каже да плаче, да има цветајућу сузу која помера планине.

Он је био творац плавог периода.

Музика се преливала у боје. Мисија је пресадила вечност уз технику преливања. Тако су и стваране добро познате слике Мисије, путем музике. Гласови који сликају. Свесност саме музике. 

Плима енергије и блаженства.

                           Посада Превод 04

Нисам - слушао необично !!!

Страх и крах
Немају дах
Играш ли
Шах?

                    Осмех
Рођења
                    Плач.

Затвори врата
Зими у
                   Срцу.

Прекасна реклама
          Путује
Људски је безгрешан
Неодсањани 
           Дан.

Ритам
        Јаук
              Буђења
                        Кошмар.

Питомина
             Реке
                   Даљине
                            Далеке.

Мочварно
            Небо
                  Повратило
                                Птице

Необично.


         

                                                    Посада Дарови 07

Србија Удовица – 100 година издаје

Сто година од краја Великог рата а Србија је још на почетку почетка. 

 

Време се измакло, провалија постала сапутник и на крају невољни друг. Страдања и погибељ целокупног века бесмисао бесмисла. 

 

Када официри побацају прободени краљевски пар са терасе - врата пакла се отварају за цео век.

Издаја је реч за повраћање. Издајник је неко коме се брише лик. Остаје само печат да гори не постоје. Издаја је престала да буде тајанствени чин. Издаја је на крају постала посао а да је прескочила трговину.

На крају Великог рата Србију прво издају буржуји. Свесно и прецизно гуше Србију ради властитог богаћења. Никад доста кад је џеп поцепан. Мењали су сакое а џепове нису шили.

Кад је постало густо побегли су јер су имали где и са чим.

На крају Другог рата Србију издају српски комунисти. Идеолошка заслепљеност и мржња уједињени са генетским полтронством рађају инвалидну земљу са две штаке у виду аутономних покрајина.

Кад је постало густо побегли су јер су имали где и са чим.

Најслађа издаја је последња у низу, никако последња на крају јер краја нема. Наравно реч је о демократској демократији демократске демократије демократа. То што су издали Србију није толико ни важно јер нису издали демократију која је иначе стала у један кофер.

Кад је постало густо побегли су јер су имали где и са чим.

Зора свиће, дана нигде !

                                   

                                                     Посада Приче 04

Лакороса седла коња

понедељак - најглупљи дан
    уторак - не веруј срећи
        среда - чекајући догађај
            четвртак - рачуни разуларене стварности
                петак - бекство рањене слободе
                    субота - реприза разговора
                        недеља - недеља

                            

Калемегданске визије - десет година раније

25. јун 2009

У јуну се мушки део Посаде састао на Калишу. 

Мушко  дружење на зидинама је било пријатељско и садржајно. Пре самог одласка на зидине Тепша, Пеша и ја смо срели озлоглашеног Резу који је неочекивано кренуо ка градској библиотеци смањујући тако корзо у кнезу.

Испекао сам хлеб црни и купио црно пиво.

Нена је дошао касније и донео вино.

Драган је довео друга  "енергетског мага" Горана.

Пеши није било добро и убрзо нас је напустио.

Тепша и ја дали смо Пеши паре за сервер.

Дружење је пружило живи дијалог и рефлекс спонтаности.

Лип је најавио хипер догађај.

Споменули смо да се виђамо и убудуће на отвореном.

" Све поседује мањкавости "
    " Све се може побољшати "

                          

                                                 
                                                                Posada Izlog I-7000

Границе уништења

Одржао је реч.

Одрадио је у корист своје штете зато што је обећао. Није могао другачије. У огледалу је увек прво видео човека а тек након тога себе. Таквих људи скоро па нема. 

Људскост је одавно прошлост.

Очекује долазак чистача. Они наступају са уништи роботом. Са њим може да се обрачуна али након тога долазе блокери. Против њих је немоћан. Једино је преостало да уништи робота уништи до границе уништења али не преко тога. 

Следећи потез је репрограмирање уништи робота у мери да блокери прво морају да се баве са уништи робота. То му даје нешто времена за тренутно сакривање али ништа више од тога.

Математика немогућег.

У ствари он нема избора. Ако се извуче из ове ситуације у шта и сам не
верује преселиће се у последњу земљу без уништи робота. Тамо још увек шаљу људе које називају ИЗВРШИТЕЉИ.

Уништи робот се појавио и кренуо према њему.
Попут старих ловаца изгубљеног времена чекао је прави моменат.

***

У Србију се прокријумчарио у контејнеру са алгама.

Време је необично лепо, светлост се шири и опија. Касније у тогу дана разговарао је са неким људима испред продавнице. Пили су пиво и ћутали.

То га је обрадовало јер је знао да је то у Европи, Америци и Африци забрањено. Тамо би уништи робот увелико деловао. Он је само један од седам људи који су савладали уништи робота.

Упитао је једног од њих како ... ?

- Боли нас Стојко !!

Захвалио се овим љубазним људима на одговору и упутио ка центру.

Није му био до краја јасан одговор али је више него очигледно да је овде Стојко јачи играч од уништи робота. 

                                        
                                      Посада Дарови 01