Некада давно у једном заборављеном краљевству на балкону свога дворца заспао је краљ. У хладовини неремећеног мира осанио се.....
Нашао се на ливади. Ливада ко ливада. Нема Сунца ипак све је светло. Корак један, корак два ето њега испред дрвета. Нема сенке то је одмах уочио.
Сео је, наслонио се и заспао.
Круну су му даровали непознати људи. Напољу је народ згуснут и опијен догађајем клицао. Стигла је кочија. Један коњ се стресао и почео да му намигује.
Више није имао сумње.
Знао је да га воде на губилиште.
Нашао се на ливади. Ливада ко ливада. Нема Сунца ипак све је светло. Корак један, корак два ето њега испред дрвета. Нема сенке то је одмах уочио.
Сео је, наслонио се и заспао.
Круну су му даровали непознати људи. Напољу је народ згуснут и опијен догађајем клицао. Стигла је кочија. Један коњ се стресао и почео да му намигује.
Више није имао сумње.
Знао је да га воде на губилиште.
Нема коментара:
Постави коментар