Пиксла тражи Микија

Надимак је као белег. Када ти утисну надимак обично то буде доживотно. Белег уме да избледи док надимак постане јачи од имена истим тим временом.

Сви су га у "крају" звали "Пиксла".

Неки су га затим унапредили у "Пики". Њему лично било је свеједно. Волео је свој крај и ретко се кретао ван њега. Имао је своја тајна места. Екипа се обично скупљала на углу. Пиксла је долазио први.

Био је уторак.

Мики се није појавио. Знали су да нешто није у реду. Мики је увек био ту. Већали су шта да раде. Јако су се везали за Микија. Мики је био шкотски теријер кога је газда изгубио или напустио.

Расни пси без газде нису необична појава у овом граду.
У овом граду више нема необичних појава.

Окренули су круг по "крају" али потера за Микијем била је без резултата. Мики је нестао.

- Ваљда није прегажен.
- Не дај Боже !
- Не, Мики је је капирао саобраћај.
- Ко зна шта се догодило ?

Док су они расправљали Пиксла је у оближњој радњи купио пет пива. Питао је продавачицу за Микија. Микијева судбина њу није занимала. Одмахнула је главом и пружила кусур.

Одјекнули су гласови.

- За Микија...!
- За Микија где год да је !
- За Микија !!!