Саша Б. Пешић
Издаја
славуја
Мамимо се горким медом
верујући у нестварно
о нема безазленог дана
издаје нас не изговорено
Летимо звезданим морем
у срцу пијане барке
будимо се препознати
пољупцима нежне варке
Немамо моћ заборава
заражени свом лепотом
у сусрет себи непомични
опраштамо се с животом
О љубави најтужније ћуте славуји
Мегдан
Земљом зјапе раке
снови палих богова
бљеште црне муње
с наоштрених рогова
Јуришају пајаци
на шареним свракама
богаљи се даве
замишљеним шакама
У водама замућеним
тону бела лица
с разјапљеним утробама
змајоликих репатица
Мутирају
бубе
грозничаво гмижу
једна другу жаре
крваве се лижу
Прште тешки оклопи
огњен точак врти
с укрштених мачева
звер се цери смрти
грозничаво гмижу
једна другу жаре
крваве се лижу
Прште тешки оклопи
огњен точак врти
с укрштених мачева
звер се цери смрти
Рецитал
Волим те
ходајући небом плавих зумбула
кад ме дозове нешто страно
и зине камени зид
да ми прогута сенку
Волим те
зурећи у сунце Великог Петка
кад ми се укрсте очи у тачку помрачења
и никне трновит реп
сличан бројаници
Волим те
кријући се пред заборавом света
кад ме ослепи суза самотног свица
и осване глас жртве
у ушима тишине
Волим те
сањајући кретање нестварних пејсажа
кад ми у трену застане дах
и чудо постане видљиво
за оне који знају пут
Ја лудак твог живота
рецитујем ти љубав
слово по слово
у самоодбрани
ходајући небом плавих зумбула
кад ме дозове нешто страно
и зине камени зид
да ми прогута сенку
Волим те
зурећи у сунце Великог Петка
кад ми се укрсте очи у тачку помрачења
и никне трновит реп
сличан бројаници
Волим те
кријући се пред заборавом света
кад ме ослепи суза самотног свица
и осване глас жртве
у ушима тишине
Волим те
сањајући кретање нестварних пејсажа
кад ми у трену застане дах
и чудо постане видљиво
за оне који знају пут
Ја лудак твог живота
рецитујем ти љубав
слово по слово
у самоодбрани
Лице тајне
Грозничаво
ја размишљам о теби
загледан у одраз свете воде
сећањем лутам скривен од себе
збуњен маштом столичне слободе
Где је сунце пало рађају се птице
верне живој песми о чаробној зори
сусрет изван ока напуштен од туге
невиношћу дише у крстастој гори
Верујем да звона одјекују срцем
замишљеним пределима откривају имена
а тајни из које се издваја лице
умиљато шапуће побожна жена
загледан у одраз свете воде
сећањем лутам скривен од себе
збуњен маштом столичне слободе
Где је сунце пало рађају се птице
верне живој песми о чаробној зори
сусрет изван ока напуштен од туге
невиношћу дише у крстастој гори
Верујем да звона одјекују срцем
замишљеним пределима откривају имена
а тајни из које се издваја лице
умиљато шапуће побожна жена
Равнотежа
Милану Тепшићу,
Раскршћа уплићу
одјеке корака
недовршени облици
забацују мреже
експлодирају баритони
из сентимента
у одсуству равнотеже
А сведок страха
од неплодних дана
у оклопу славе самураја
објављује рат
скупљачима секунди
скривеним између
два краја
У судару завађеног ока
покрети на топоту
нестрпљења
над пешчаном тврђавом
светлуца облак
пред луном
испуцалих мена
Граничне се измаглице
размичу у строју
недељивих бројева
ослобађају игре
снови тужни уче да се смеју
потковани маштом
перјане чигре
Милану Тепшићу,
Раскршћа уплићу
одјеке корака
недовршени облици
забацују мреже
експлодирају баритони
из сентимента
у одсуству равнотеже
А сведок страха
од неплодних дана
у оклопу славе самураја
објављује рат
скупљачима секунди
скривеним између
два краја
У судару завађеног ока
покрети на топоту
нестрпљења
над пешчаном тврђавом
светлуца облак
пред луном
испуцалих мена
Граничне се измаглице
размичу у строју
недељивих бројева
ослобађају игре
снови тужни уче да се смеју
потковани маштом
перјане чигре
Интермецо
Гле геранија
с генетиком цитронеле
пахуљице пармезана
кљуца
Гле шаренило
уснуло
у тетребима
муца
Гле ври
азурна крв Европе
ржу месершмити
у хор кастрата
Гле прст
међу ребрима
и нетакнута
барка Арарата
Гле прегорео
месец
трагови лутају
без стражара
Гле рупа
у хоризонту
и луди пајац
шапуће крај олтара
Забраните
април у одсуству
равнотежу
и гравитацију
шпагете
Забраните
анатомију
библиотеке
и филхармоније
оперете ...
Виолина у Икс молу
Велиборки Пешић,
О има ли у теби
још светлости маслачка
арома оргазама
руских степа
када се сударе
примирја праскозорја
с невиним једрима
дугиног репа
Кад жуборе степенице
до пупчаних уточишта
где чајници пасу
обнажене траве
а препелице као чембала
јашу сновиђења
херувима јаве
Под хаљином
од чипкастих птица
кад се дивљач поји
језером кисика
нетакнутим родиљама
док извиру крила
загонетком бројанице
скривених видика
О има ли у теби
још светлости маслачка
Велиборки Пешић,
О има ли у теби
још светлости маслачка
арома оргазама
руских степа
када се сударе
примирја праскозорја
с невиним једрима
дугиног репа
Кад жуборе степенице
до пупчаних уточишта
где чајници пасу
обнажене траве
а препелице као чембала
јашу сновиђења
херувима јаве
Под хаљином
од чипкастих птица
кад се дивљач поји
језером кисика
нетакнутим родиљама
док извиру крила
загонетком бројанице
скривених видика
О има ли у теби
још светлости маслачка
