13. април 2012.

Венчаница без младе X

Очигледно нејасно.

Само лудаци могу да се надају озбиљној срећи.

Ум је одувек био менаџер лудила тежећи реализацији немогућег. Језик је вапај и симулација разумевања ледених брегова појавне картографије.  У таквим условима младе беже попут Месеца пред Сунцем. 

Купање у несвесном постаје стил и одговор поларизованом лудилу паметних и изоштрено лудих.
 
Политика без учешћа „младе“ насумично и произвољно промовише симулирану гравитацију уз једноставан циљ да циркус има стално радно време.  Поседовање и контрола две су опаке болести  неопходне за разапету циркуску шатру. 

Моћ је оружје заблуде. 

Не-Стварност је одлично сакривена јер је стално присутна. 

Природа заблуде очигледно ишчашене моћи прецизно генерише и стимулише физику декрета где језик коригује божанску кондицију и где се поравнања ослобађају светским ратом.

Узалудни романи его статистике понављају граничне неспоразуме неспојиве потребе за другачијим и бољим од другачијег и бољег. 

Егзистенција поседује страх од самоће. 

Самоћа је хладна и бескомпромисна. 

Амбис није добар дом.

Нема коментара:

Постави коментар