Очигледно
нејасно.
Само
лудаци могу да се надају озбиљној срећи.
Ум је
одувек био менаџер лудила тежећи реализацији немогућег. Језик је вапај и
симулација разумевања ледених брегова појавне картографије. У таквим условима младе беже попут Месеца
пред Сунцем.
Купање у
несвесном постаје стил и одговор поларизованом лудилу паметних и изоштрено
лудих.
Политика
без учешћа „младе“ насумично и произвољно промовише симулирану гравитацију уз
једноставан циљ да циркус има стално радно време. Поседовање и контрола две су опаке
болести неопходне за разапету циркуску
шатру.
Моћ је оружје заблуде.
Не-Стварност
је одлично сакривена јер је стално присутна.
Природа
заблуде очигледно ишчашене моћи прецизно генерише и стимулише физику декрета где језик
коригује божанску кондицију и где се поравнања ослобађају светским ратом.
Узалудни
романи его статистике понављају граничне неспоразуме неспојиве потребе за
другачијим и бољим од другачијег и бољег.
Егзистенција поседује страх од самоће.
Самоћа је хладна и бескомпромисна.
Амбис
није добар дом.
Нема коментара:
Постави коментар