Узели су од њега све што су хтели.
Остао је дупло усамљен. У земљи напуштене среће и упишане наде прави пријатељи могу да буду искључиво лудаци.
Путовање са лудацима нема одредиште.
Таленат за скупљање лудака открио је ненамерно без икакве жеље да се то догоди. То је касније постао хоби, затим страст и на крају визија. Истине ради лудаци су се појављивали намагнетисани и радосни за дружење. Било их је свуда, само су навирали. Искрено био је затечен и збуњен таквом ситуацијом.
Било је и оних који су на силу хтели да полуде. Они су отежавали иовако тешку ситуацију. Њима није могао да верује. На њих је гледао подозриво испуњен дубоком сумњом.
Неко је тог дана решио да баца бомбе. Рушили су град. Седео је са својим лудацима на пољани и јео кобасице. Паделе су бомбе, мрачило се небо из земље су побегле боје и она је остала сува и црна.
Један лудак накострешен и црн тражио је још лука. Ставио је у његов тањир кобасицу и прстом показао да ћути док падају бомбе.
- Не прича се док падају бомбе, него се једе и ћути.
Други лудак је тражио пиво.
Њему је дао дигитрон и он је почео да рачуна. Више није ништа тражио.
Авиони се разлетели, бомбе грувају. Гледа своје лудаке на пољани, мило му је што једу кобасице и скромно ћуте. Нека само једу и јачају. Кад дође час биће непобедиви.
Сите лудаке још нико није победио.
Надимак је као белег. Када ти утисну надимак обично то буде доживотно. Белег уме да избледи док надимак постане јачи од имена истим тим временом.
Сви су га у "крају" звали "Пиксла".
Неки су га затим унапредили у "Пики". Њему лично било је свеједно. Волео је свој крај и ретко се кретао ван њега. Имао је своја тајна места. Екипа се обично скупљала на углу. Пиксла је долазио први.
Био је уторак.
Мики се није појавио. Знали су да нешто није у реду. Мики је увек био ту. Већали су шта да раде. Јако су се везали за Микија. Мики је био шкотски теријер кога је газда изгубио или напустио.
Расни пси без газде нису необична појава у овом граду.
У овом граду више нема необичних појава.
Окренули су круг по "крају" али потера за Микијем била је без резултата. Мики је нестао.
- Ваљда није прегажен.
- Не дај Боже !
- Не, Мики је је капирао саобраћај.
- Ко зна шта се догодило ?
Док су они расправљали Пиксла је у оближњој радњи купио пет пива. Питао је продавачицу за Микија. Микијева судбина њу није занимала. Одмахнула је главом и пружила кусур.
Одјекнули су гласови.
- За Микија...!
- За Микија где год да је !
- За Микија !!!
Ушетала се и погледи су експлодирали.
Све на њој било је пожељно.Теткица која је носила кофу воде морала је да застане и блене. Наставник техничког који се ту затекао спустио је наочари да је боље види. Једино су деца трчкарала и за њих је она била под једнако важна као и дебела теткица са кофом.
Њена појава постала је догађај.
Директор није био изненађен. Очекивао је њен долазак. Када је ушла у његову канцеларију схватио је одмах да та школа није имала тако добру рибу. Није обратио пажњу на њену причу. Кратко је рекао:
- Примљени сте.
У неко друго време било је важно знање, скромност, посвећеност и љубав.
Данас се свело на новац и секс. Добро је што прваци нису оптерећени сексом. Школа је у ствари припадала женама. Једини мушкарци уз њега били су наставник техничког и вероучитељ.
Тешко је владати женама.
Страшно се истрошио свих ових година покушавајући нешто...мада ни њему није јасно тачно шта. Жене су га исцрпле ментално а неке и физички. Није му било лако. Бити директор велика је одговорност.
Дошао је тренутак слатке освете. Женама се најбоље свете жене. Њихова осветничка машта нема границе. У то се уверио толико пута. Ова данас је права бомба.
Изашао је из канцеларије са осмехом. Био је задовољан.
Купио је мир барем месец дана.
"Дуго се кувало.
Како то иначе бива у суноврату опчињености стихијом логика испари и преостану злочини. Када се исиса време из епохе остају само догађаји. Вечности је најближе колоритно људско лудило. Једино је оно увек присутно и активно јер човек шта год да створи и шта год да уради остаје проклет.
***
Привид разума и повремене памети најбоља је мимикрија колоритног људског лудила које нема премца на планети. Нико није луђи од човека. Ниједно створење нема тај капацитет да угрози такву репутацију човека.
Са тим закључком проблем постаје тежи а сложеност већа. Човек нема конкуренцију. Међусобна конкуренција је исконструисана и лажна. Проклетство и лудост нису добитне комбинације за будућност. Неко је хтео да превлада човека и убрзо је планета постала кланица. У тој борби нема победника јер је немогућ....."
***
Могао је да чита даље али дремеж је био јачи. Тај текст је врло стар и тешко га је читати у рукопису. Мастило се временом разлило а папир постао блед и провидан на неким местима. Неки листови су били спојени и морао је вешто да их одвоји да их не би поцепао. Све те радње су убрзале тегобу умора.
Дремеж је спасоносна лука.
Поглед је застао на рукопису. Изгледао је старински и безазлен.
Овакав свет је одавно завредео да пропадне била је његова последња мисао пред сан.
Небо је позвало пролеће.
Пролеће је добар гост. Замах живота. Улице оживе. Боје истисну сивило.Нема тешких капута и јакни. Удах је слободан а корак лак.
Синоћ није опрала косу, мрзело је. Вечерас треба да се види са Миланом. Напокон какав диван дан. Широм је отворила прозор. Комшиница шета бебу. Махнуле су једна другој.
Милан и она су заједно већ другу годину. Њихов однос почео је врло неспретно. Милан је почео да се забавља са њеном млађом сестром. Излазили су заједно и дружили се. Било им је лепо. Тог лета њена млађа сестра је са својим атлетским клубом отпутовала на море на припреме. Три дана након тога Милан је признао да је заљубљен у њу. То је био шок.
Иде да опере косу.
***
Ана одавно има новог младића.
Никада неће заборавити њене речи да јој је поклонила Милана. Те вечери су се загрлиле и плакале заједно. Помешале су сузе. Измрсиле су косе и дуго лежале. Јутро их је тако дочекало. Биле су поносне што ништа није могло да помути сестринску љубав. Након тог догађаја међусобна приврженост била је још јача и искренија.
Милан се изборио са својом збуњеношћу.
Пустила је музику и укључила фен. Сама себи се насмејала.
Пролеће буди несмотреност.