26. мај 2012.

Маховина поетике III


              Слободан Шкеровић
 
Космонаути и астронаути

Слушам приче о Месецу
Прашина је
Нема боје, само месечина

Имамо и тужан догађај у орбити
Микрофон се покварио
Доживеше јединство с Космосом

Геометријска тела више су лунометријска
Искривише углове
Скакућу по временској дијагонали

Трепере магнетне резонанце
Муте свест
Растојање до Црне Звезде се смањује

Плови меланинска маглина
Месец је шупаљ, гасови га надимају
На Луноход се лепе прилепци

Живот у празном свету
Није еволутиван
У непремостивој дивљини

То што се миче, отпаци
Измет и изнутрице
Исцуреле батерије

Ултраљубичасти скенери
Налазе нове микробе
У облачној хелиосфери

Ко би реко да око Сунца
Цвета култура
Сунцокрета


 

Тамне реке недостајуће интелигенције

Одлетели телескопи
У бескрајна пространства
Лове аномалије

Збуњени вртоглавим
Упадоше у пресушила корита
Тамне материје

Тамо се мешају звучни сигнали
Рокенрол у Мору тишине
Цвокоћу зуби на Мрачној страни

Одстојање је несхватљиво
Нова мода је загрљај
Младих нараштаја

Бела тишина
Олмерсовог парадокса
Срче се уз кафу

Мртав лебди „Хабл“
Стиже „Атлантис“
Замениће завртку

На Месецу структуре
Које су невидљиве
Просечном дивљаку

Прстенови мрака

Гасовите планете
Пате од
Надимања

НАСА је извор науке,
Док Кool-Аid
Освежава

Космос није испразан
Све је попуњено
Сарказмом

Кривицу за то што се
Простор закривљује
Сноси гравитација

Умрех од жеђи у
Гравитационом
Бунару

Течни неутрони
Чине Рекосвет неутронске
Звезде

Мапирање Космоса
Који се креће
Заустављено је

Дубоко у срцу је
Знање
Несазнатљивог

Рат у Космосу

Варљива је слика
Спиралних галаксија
У оку

Многи мисле да је
Космос шарен
Али није

Расути по крацима
Галаксија
Патуљасти умови

За њих је рат
Прегруписање
Паралажа

Брже од светлости
Путује помрачени
Ум

Светлост је она разлика
Од судара до судара
Испразности

Слушајте музику
Из хармоније сфера
Говори Краљ

Али ноћас
Све је мирно
У средишту Вира

Вир је гнездо
Неумрлих
Нерођених

Јерусалим у Негалактици

Нешто сам мислио
Онда сам огладнео
Па опет мислио

Око тог града
Врте се смутљивци
Око зидова

Само у нашој Галактици
Има један Бог
Који је неуништив

Ми смо изазвани
Линијама централне пројекције
Да се глупирамо

Мали центар света је
Смисао
А велики је бесмисао

Космички Зрак
Када прориче
Виче

Космички Зрак јаше на
Магарцу
Који нема узде

Требало је магарца
Приковати на крст
Али није њакао


Еонски Немезис

Нећеш више ходати
Забрањено је мислити
Говорићеш, ко ветар ћеш
Јаукати
Нећеш ни видети,
А све што полети
Неће слетети

Млаз је бич
Млаз је зрак

Попила те празнина
Она је кичма, и ум
Слободни

Шепавче!
Мртви ратару!
Псу у кавезу!

Не нећеш
Осим једном капи
Сликати

Договора се
Немој држати

Апстрактна је белина
Ружа је згњечена
И асиметрична

Изненадићеш увек
Снове у
Бунилу

Пољубац смрти
Целива
Зеницу

Сад иди и
Остави вечност
Да гладује

Ниси ни ти
Заувек

Но, то је добро...

Морски лист
Топи се
С кајмаком
И першуном

21. мај 2012.

Маховина поетике II

                       Ненад Руменић


Конфликт водене стихије и чврстог обличја


Не пуштај ме из славине са неисправном гумицом
да истичем кап по кап
Не користи у обрачуну са прљавштином,
истећи ћу
и сама знаш колико сам састављен од воде
Зар ћеш дозволити да претворим се
у безизражајну локву, текућу стихију
коју ломе топлотни пројектили из зенита ?
Зар ћеш водоотпорним чизмама
шљапкати по ширини растворених груди
и претити сунђером упијачем ?
Само пази, бактериолошки сам неисправан
а из моје неутврђене дубине
може те шчепати флуидно чудовиште
Попрскаћу твоје чарапе,
давићеш се у ускомешаности

са руком која вири са површине
Зато враћај ме у егзистенцијалне цеви
да изгладимо
равноправно настали конфликт несугласја !


Пред тобом је....

Под је прљав од твојих фармерица,
очи су крваве од твојих погледа,
руке дрхте од твојих покрета
Поред канте за смеће,
венама твојим струји
заблуда пропалог живота
Какав је то рај у предворју
смрдљивог подрума,
оптимизак у костима од 30 кила,
зидови реалности од папира ?
Роботе у служби погубних трава
осврни се
Иза густе магле штрче несвакидашњи
призори
Девојка крај пута чека те
свеже обријаног
Прескочи мотком ту границу
закамуфлираних снова
и не моли се Богу
са иглом прибадачом у руци
У делиријуму страсти
сети се ближњих својих
Пред тобом је осамнаеста.

Велеиздаја

Издајеш сама себе у ноћи сладуњавог вина,
лимених саксофона и плишаних прекривача
На паноу су окачена сва твоја издајства
Гласине се шире брзином афричког там - там-а
Издајеш забункерисани живот у запећку
официрских чинова
Издајеш своје гумено тело што не може мировати
ни у једном положају
Издајеш милитаристички режим, дванаестог љубавника,
рођену мајку
Издајеш се жовијалним разговорима са
доушницима страховладе
Издајеш своје руке у "медиокритету"
социјалних парола
У ланцима издајства покушај да надоместиш
карику фриволне помирљивости
Издај кроз кључаоницу свезнања утилитарне уметнине
Сезана,Гога, Тулуз-Лотрека..
Да, буди издајник државе сопственог издајства
Осуда конформиста доиста је јасна :
скривено потуцање по ходницима беспућа
Макар си стерилна у огледалу своје
малодушности

 

Леопард и кондор 


Понирем у паралелни свет животиња не би ли те пронашао.
У том сулудом зверињаку тражим твоје стохастичке очи.
Коначно, откривам те по кокетном лету.
Ти си кондор са фасцинантним распоном крила.
У одсјају углачане стене видео сам себе - закамуфлираног
леопарда.

Кондор и леопард, какав зближавајући пар!
Опет си неухватљива, а ја превише злоћудан.
Карме нас пред сопственим очима чине тако немоћним.
Ниче је био у праву : сувише си опасна играчка, а ја сам тако
приземан.

Опет нека неизводљива комбинација.
Враћам се у тангенцијални свет свељудскости, после дубоке
менталне анестезије.
На нашем првом виђењу сасипаш тираду предестинираности.
Ти си лав, а ја шкорпија и теби треба неподшишана савана, а
мени кристално прозирна вода.

Ушмркавам бурмут изнервиран сазнањем да нисмо ни
мало сродне врсте.
Само смо зодијачки знакови, парапсихолошки симболи а људи
су се сакрили иза суревњивих ушију.
Слушај рекох докрајчен : Ја те знам као особу која пије
кока - колу и има ноге јахаћег коња.
Ти ме знаш као лакокрилог фудбалера, који страшно чита
перипатетичаре.

Наслонима онда чела на тој средњој неминовности и
пустимо да нас Викторијини водопади повуку у свом
величанственом паду, па макар Црвено море једног дана
постало Плаво.


Х А И К У

1.

Врт мандарина
у њеној наранџастој
коси- сад спава.

2.

Јато чворака
улази ми у мисли
док пишем песму.

3.

Пшеница полегла
ветар се смешка-
зна да је кривац.

4.

Мрав у пустињи
савладан тешком жегом
у песку копа гроб.

5.

Пастирица и
свирала која свира
сама од себе
чувају снежне овце
док у долини свиће.

6.

Рику лавова
око градских бедема
гуше сирене.

7.

Када плешемо
тло страшно подрхтава
под ножицама
док ритам не прокључа
на бучним даскама.

8.

Планина спава
под белим покривачем
док смучар скреће.

9.

Знојави косач
тражи ледене воде-
трава умара.

10.

Бестијаријум
прелистам и дивим се
фауни света.

11.

Џибра прокључа
ракија се изнедри
мирис опија.

12.

Мушмула цвета
пчелице се радују
првоме меду.

13.

Ту, на доксату
састале се делије
кушају вино.

14.

Тајни рикошет
метак у мојој глави
проналази пут.

Несуђена свадба

Још када су накићене чезе повукле мога претка
у шарену прошњу девојке по туђем избору
муче ме спектакли непоправљиве традиције;
Зујаве сирене неће најавити велики дан
моја је свадба крвава и пре њеног зачетка.

Тробојни барјак неће се вијорити из вашарских кола
свет моје интиме сужен је у орахову љуску
гледати пијане сватове док подригују на невесту
последњи је покушај тог фолклорног кича;
Доста ми је халабуке монтираних протокола.

Неће се бацати бидермајер високоцветног стила
грозим се над стањима прождрљиве светине
све је то очај скупљен у јефтин свадбени поклон
а кумови моји биће  залутале птице;
Прашина ће слепити неупотребљену венчаницу од тила.

Та прва брачна ноћ са мирисом уговора
ишчезнуће у пијанству лебдења и страсти
љубав је наша запаљива смеша свих архива
озарена на романтичној палуби меденог месеца;
Када треба рећи "да" изгубићу моћ говора.


Још када су накићене чезе повукле мога претка

у шарену прошњу девојке по туђем избору

прате ме матичари полудели од брака;

Неће се скидати јабука из пушке самољубља

моја је свадба крвава и пре њеног зачетка.


 
Joan Baez - Amazing Grace (Live)

Amazing grace! (how sweet the sound)
That sav'd a wretch like me!
I once was lost, but now am found,
Was blind, but now I see.

'Twas grace that taught my heart to fear,
And grace my fears reliev'd;
How precious did that grace appear
The hour I first believ'd!

Thro' many dangers, toils, and snares,
I have already come;
'Tis grace hath brought me safe thus far,
And grace will lead me home.

The Lord has promis'd good to me,
His word my hope secures;
He will my shield and portion be
As long as life endures.

Yes, when this flesh and heart shall fail,
And mortal life shall cease;
I shall possess, within the veil,
A life of joy and peace.

The earth shall soon dissolve like snow,
The sun forbear to shine;
But God, who call'd me here below,
Will be forever mine.


John Newton Olney Hymns, 1779
моја је свадба крвава и пре њеног зачетка.

19. мај 2012.

Маховина поетике I




                      Саша Б. Пешић

Издаја славуја

Мамимо се горким медом
верујући у нестварно
о нема безазленог дана
издаје нас не изговорено

Летимо звезданим морем
у срцу пијане барке
будимо се препознати
пољупцима нежне варке

Немамо моћ заборава
заражени свом лепотом
у сусрет себи непомични
опраштамо се с животом

О љубави најтужније ћуте славуји


Мегдан


Земљом зјапе раке
снови палих богова
бљеште црне муње
с наоштрених рогова

Јуришају пајаци
на шареним свракама
богаљи се даве
замишљеним шакама

У водама замућеним
тону бела лица
с разјапљеним утробама
змајоликих репатица


Мутирају бубе
грозничаво гмижу
једна другу жаре
крваве се лижу

Прште тешки оклопи
огњен точак врти
с укрштених мачева
звер се цери смрти 

Рецитал

 

Волим те
ходајући небом плавих зумбула
кад ме дозове нешто страно
и зине камени зид
да ми прогута сенку

Волим те
зурећи у сунце Великог Петка
кад ми се укрсте очи у тачку помрачења
и никне трновит реп
сличан бројаници

Волим те
кријући се пред заборавом света
кад ме ослепи суза самотног свица
и осване глас жртве
у ушима тишине

Волим те
сањајући кретање нестварних пејсажа
кад ми у трену застане дах
и чудо постане видљиво
за оне који знају пут

Ја лудак твог живота
рецитујем ти љубав
слово по слово
у самоодбрани

Лице тајне

 

Грозничаво ја размишљам о теби
загледан у одраз свете воде
сећањем лутам скривен од себе
збуњен маштом столичне слободе

Где је сунце пало рађају се птице
верне живој песми о чаробној зори
сусрет изван ока напуштен од туге
невиношћу дише у крстастој гори

Верујем да звона одјекују срцем
замишљеним пределима откривају имена
а тајни из које се издваја лице
умиљато шапуће побожна жена 


Равнотежа

                          Милану Тепшићу,

Раскршћа уплићу
одјеке корака
недовршени облици
забацују мреже
експлодирају баритони
из сентимента
у одсуству равнотеже

А сведок страха
од неплодних дана
у оклопу славе самураја
објављује рат
скупљачима секунди
скривеним између
два краја

У судару завађеног ока
покрети на топоту
нестрпљења
над пешчаном тврђавом
светлуца облак
пред луном
испуцалих мена

Граничне се измаглице
размичу у строју
недељивих бројева
ослобађају игре
снови тужни уче да се смеју
потковани маштом
перјане чигре


Интермецо

Гле геранија
с генетиком цитронеле
пахуљице пармезана
кљуца

Гле шаренило
уснуло
у тетребима
муца

Гле ври
азурна крв Европе
ржу месершмити
у хор кастрата

Гле прст
међу ребрима
и нетакнута
барка Арарата

Гле прегорео
месец
трагови лутају
без стражара

Гле рупа
у хоризонту
и луди пајац
шапуће крај олтара

Забраните
април у одсуству
равнотежу
и гравитацију
шпагете

Забраните
анатомију
библиотеке
и филхармоније
оперете ...



Виолина у Икс молу
                              Велиборки Пешић,

   О има ли у теби
   још светлости маслачка
   арома оргазама
   руских степа

   када се сударе
   примирја праскозорја
   с невиним једрима
   дугиног репа

   Кад жуборе степенице
   до пупчаних уточишта
   где чајници пасу
   обнажене траве

   а препелице као чембала
   јашу сновиђења
   херувима јаве

   Под хаљином
   од чипкастих птица
   кад се дивљач поји
   језером кисика

   нетакнутим родиљама
   док извиру крила
   загонетком бројанице
   скривених видика

   О има ли у теби
   још светлости маслачка