Маховина поетике III

              Слободан Шкеровић

 

Космонаути и астронаути

Слушам приче о Месецу

Прашина је

Нема боје, само месечина

Имамо и тужан догађај у орбити

Микрофон се покварио

Доживеше јединство с Космосом

Геометријска тела више су лунометријска

Искривише углове

Скакућу по временској дијагонали

Трепере магнетне резонанце

Муте свест

Растојање до Црне Звезде се смањује

Плови меланинска маглина

Месец је шупаљ, гасови га надимају

На Луноход се лепе прилепци

Живот у празном свету

Није еволутиван

У непремостивој дивљини

То што се миче, отпаци

Измет и изнутрице

Исцуреле батерије

Ултраљубичасти скенери

Налазе нове микробе

У облачној хелиосфери

Ко би реко да око Сунца

Цвета култура

Сунцокрета

 

Тамне реке недостајуће интелигенције

Одлетели телескопи

У бескрајна пространства

Лове аномалије

Збуњени вртоглавим

Упадоше у пресушила корита

Тамне материје

Тамо се мешају звучни сигнали

Рокенрол у Мору тишине

Цвокоћу зуби на Мрачној страни

Одстојање је несхватљиво

Нова мода је загрљај

Младих нараштаја

Бела тишина

Олмерсовог парадокса

Срче се уз кафу

Мртав лебди „Хабл“

Стиже „Атлантис“

Замениће завртку

На Месецу структуре

Које су невидљиве

Просечном дивљаку

Прстенови мрака

Гасовите планете

Пате од

Надимања

НАСА је извор науке,

Док Кool-Аid

Освежава

Космос није испразан

Све је попуњено

Сарказмом

Кривицу за то што се

Простор закривљује

Сноси гравитација

Умрех од жеђи у

Гравитационом

Бунару

Течни неутрони

Чине Рекосвет неутронске

Звезде

Мапирање Космоса

Који се креће

Заустављено је

Дубоко у срцу је

Знање

Несазнатљивог

Рат у Космосу

Варљива је слика

Спиралних галаксија

У оку

Многи мисле да је

Космос шарен

Али није

Расути по крацима

Галаксија

Патуљасти умови

За њих је рат

Прегруписање

Паралажа

Брже од светлости

Путује помрачени

Ум

Светлост је она разлика

Од судара до судара

Испразности

Слушајте музику

Из хармоније сфера

Говори Краљ

Али ноћас

Све је мирно

У средишту Вира

Вир је гнездо

Неумрлих

Нерођених

Јерусалим у Негалактици

Нешто сам мислио

Онда сам огладнео

Па опет мислио

Око тог града

Врте се смутљивци

Око зидова

Само у нашој Галактици

Има један Бог

Који је неуништив

Ми смо изазвани

Линијама централне пројекције

Да се глупирамо

Мали центар света је

Смисао

А велики је бесмисао

Космички Зрак

Када прориче

Виче

Космички Зрак јаше на

Магарцу

Који нема узде

Требало је магарца

Приковати на крст

Али није њакао

Еонски Немезис

Нећеш више ходати

Забрањено је мислити

Говорићеш, ко ветар ћеш

Јаукати

Нећеш ни видети,

А све што полети

Неће слетети

Млаз је бич

Млаз је зрак

Попила те празнина

Она је кичма, и ум

Слободни

Шепавче!

Мртви ратару!

Псу у кавезу!

Не нећеш

Осим једном капи

Сликати

Договора се

Немој држати

Апстрактна је белина

Ружа је згњечена

И асиметрична

Изненадићеш увек

Снове у

Бунилу

Пољубац смрти

Целива

Зеницу

Сад иди и

Остави вечност

Да гладује

Ниси ни ти

Заувек

Но, то је добро...

Морски лист

Топи се

С кајмаком

И першуном