Ноћ уме да превари.
Превара остаје некажњена. Казнити ноћ није могуће. Сан је
божанско бекство од ноћи таме и људи. Морали су да је пробуде. Трамвај је стигао
до окретнице. Возач је сачекао да они изађу и након тога се упутио у кућицу на
паузу. Неделеко од кућице биле су клупе. Спонтано су дошли до њих али нису сели.
Он је запалио цигарету. Они су ћутали. Није прошао ни непун минут када је жена
ка њему подигла руку и показала усне. Није требало да понови покрет. Извадио је
паклу боцнуо цигарету и пружио руку испред ње. Узела је цигарету некако лењо и
ставила на доњу усну. Из непознатог џепа извукла је упаљач и запалила цигарету.
Захвалила се погледом и није ништа рекла.
Возач је изашао из кућице и кренуо ка
трамвају. Није их ни погледао као да нису били видљиви. Као по договору они су
ускочили у трамвај и заузели она иста места.
Кренули су ка супротном делу града
из кога су дошли. Њима је у ствари било свеједно јер нигде нису ни ишли. Као
бескућници увек су једну ноћ у недељи проводили у трамвају клацкајући се с краја
на крај овог силованог града. Свидело му се што не постављају питања. Изгледа да
им је све јасно када је завршио са њима. У овом моменту они су му постали блиски
и поред спектакуларног смрада који је ишао заједно са њима. Још му није било
јасно да ли сви смрде или се неко баш истиче. Како год после свега шта му се
издогађало у претходна три дана видевши њихове судбине више није био тако очајан
и и беспомоћан.
Ређале су се станице. До моста нико није ушао. Били су сами.
Није могао да се суздржи и разбивши тишину упитао је сво троје:
- Где су Ваши
Анђели Чувари ?
Почели су да се смеју тако снажно да су надјачали буку трамваја
да се чак и возач окренуо и погледао у њиховом правцу.
Она је прва уперила руку
у једног од њих и кроз смех прозборила:
- Он је мој анђео чувар. Нису престајали
да се смеју до следеће станице.
Посада 16
