Примицачи
су се као и увек досађивали сопственом
досадом.
Дистанца примицања верификована
је на сигнализатору. То је био једноставан
апаратић са три лампице.
Жута, сива и
црвена су одређивала степен активности
примицача.
Сива је означавала мировање,
жута припрему а црвена акцију и
реализацију.
Примицачи, једва да су били
људи. Они су у ствари представљали
технолошки унапређене ретарде којих
је нажалост на Трутону било све више.
Ретарди су били цена развоја.
Њима је
забрањено да мењају органе али не и
да се технолошки “ допуне ”.
Након
успешне допуне и изразито кратке обуке
постајали би примицачи. То је био прави
помак, готово каријера.
Нема коментара:
Постави коментар