10. март 2017.

Песникова кула

Песник је метафизички математичар.

Он згушњава време у један поток где 
риба нема али их он ипак пеца.

    Некада нема ни штап већ виче на обали
    не били га нека непостојећа риба чула.

      Песник је алтер его последњег математичара
      зато што је последњи математичар први у низу песника.

                          ***
Све поделе произилазе из супериорног става човека као супер бића. Он може све што друга бића не могу чак и то да пише песме. Песничко стваралаштво је чисто иживљавање над животињама и биљкама и непознатом делу космоса.. 

Специфична симулација додворавања Богу. Снисходљивост изражене немоћи племенито артикулише очигледну намеру да се влада Космосом као полигоном моћи. Песма у свом трајању је позив на окупљање за обрачун туђих слабости.

Песнички пламен је из живе ватре из гротла срца у беди постојања. Он сагори и творца а некад и градове. Језик је громко оружје.
Песник је у бити само војник у мери свог оружја.

Људи показују поштовање само према мртвим песницима јер за ове друге скоро да нису чули.

Песникова кула је она пешчана ниска на обали коју море плави дајући јој живот између два таласа. То је она још ненаписана песма коју море није стигло да прогута .

Читање песама је опасан подухват.


         ПОСАДА - ПОЕЗИЈА 10                 

Нема коментара:

Постави коментар