Неговане ноћи.......

Елидроп је пажљиво гледао њено лице. Спокојно, невино и савршено. Лебдела је ту крај њега. Додирнуо је њену косу. То није учинио руком већ  је сваки прст чекао ред да то уради. Глоримус је спознао моћ коначно спорог и опуштеног додира. Журба убија срећу. Непрекинути низ благог и клизећег додира орасположио је његову моћ. На врху свих неиспуњености стоји игра пламене жеље непредвидљиве раскошне различитости.

Ритуал “игуане” је ритмику промене црпео из звука тела. Глоримус Елидроп  био је упућен у приватне тајне космоса. То знање користио је искључиво за властито уживање и освајање крунског блаженства. Жустрим покретом руке прогутао је две сенке игуане. Створио се у свету без граница. Приграбио је радост космоса, сједињеност звука и светлости. Прислонио је уво на њену косу. Зачуо је певање сваке власи. Какав је то хор ? Све је пуцкетало од ритма и звукова. Светлост се није стидела да пева. Звук се одбијао од светлости и стварао празнину.  Празнина је изврнула своју кошуљу и створила простор. Енергија сједињеног звука и светлости поделила је таму тако да се једна тама сада јасно видела.

Лебдели су. Његова свест је почела да се отапа и множи у исто време. Био је свуда и нестајао је. Пулсирао је попут неког младића од деведесетак трутонских година. Лусана је стварно нешто посебно. Мирноћа са којом је тако вешто заспала освојила га је. Фаско је изгледао затечен и неспособан за тако непредвидљиву ситуацију. Фаско је био предвидљиво глуп. Предивно је сетити се његовог израза када је Лусана заспала. Тачно, млад је али то није оправдање. Особине младости нису једноставне. Преламање кључних догађаја формира степен одговорности. Фаско се увек понашао заинтересовано само за себе.

То му је била последња свесна мисао. Све се измицало и удаљавало чудним брзинама и облицима. Боје су се растварале на чудне светлосне тачке. Енергија је испунила сваки удисај. Све се понашало као живо. Пролазио је кроз материју без отпора. Игуане су врхунски одрадиле тело. Плес са Лусаном био је увод у тачку спајања енергија. Вртели су се све брже. Пролазио је кроз њу муњевито бацајући се у покрету. Дисао је Лусану. Целим својим срцем које је често мењао волео је неговане ноћи. Он, глоримус, Елидроп, велики вођа Трутона у најтежим ситуацијама галактичког рата сада жели да буде само несташан дечак.

                       ПОСАДА - ДАРОВИ 20