2016

Застале су речи попут рибље кости.

Хемија је однела победу. Иза хемије су цифре, иза цифри генерали зла и ужаса. Човек у овом веку престаје да буде биће. Све му је дозвољено осим да буде човек.

Земаљски закони су бесмислени ако се не поштују космички.

Васељена је старија и искуснија од земаљског егоизма и пожуде господара и његовог нестрпљења да влада и управља оним што никада и није било нити ће бити било чије власништво.

Сам појам власништва је бесмислен и болестан. У ствари прецизније је рећи бесмислено болестан. Утолико су људски поступци усмерени на стицање и гомилање богатства карикатурално трагикомични и неизбежно усмерени да се хране ратом.

Није једноставно назвати рат храном. Које силе за доручак и ручак имају рат ? Вечера припада медијима то је већ рутина.

Роботи војници не полажу заклетву.

Они убијају. 

                                     

 

Дан Без Брига

 Ево ! Дани се.

 

Нахранити масу није лако било ни Цезару

Лаж је краћа реч од истине.
То је истина.

Природа не уме да лаже. Киша је киша, сунце је сунце.

Животиње су се давно одрекле човека и он плута стазом самоће. У предаху поред стазе лаж се увукла у крошњу дрвета и свила хладовином меки ум.

Лаж се креће кроз снове као преварена љубавница. Врло употребљив алат на путу до циља. Лаж је заводљива и женствена. Лако се подаје и хитро усправља. Нема лице ни мирис. Не постоји гравитација коју не може да савлада.

Каста доушника је плаћена да пренесе истину онима који лажу по закону о лагању. Ако доушници лажу крше закон о лагању и праве збрку онима који тек треба да слажу.

О лажи је написано више књига него о љубави. Природно, када су лажови изрекли пресуду да је љубав лаж.

Лажови, лажови.....

Када им загусти оптуже мање веште лажове за гнусне лажи.

Напомена:
Упутство о лагању члан 3.

• најбоље лажу они који су убеђени да говоре истину
• ?
  

Шлајдер

Реч камен. Изговори реч и баци камен.

Поново се сагни, узми - баци - реци. Изби зној. Још један замах и реч камен. Шта је теже ? Бацати или изговорити. Ако ћутиш постајеш камен. Ако причаш слаб је замах.

Ако бацаш камен и причаш дете си, играш се.

Шлајдер ти одмара руку а више добациш. Нема зноја. Пуче туђе стакло. Не причаш само се осмехујеш. Прилазе деца и траже да им направиш такав шлајдер. Више нико од њих не жели да баца камен руком.

Сечеш унутрашњу са старе бицикле. Деца пажљиво прате твоје покрете. Један си од њих али им не припадаш. Само их водиш до моћи. Прашњави тепих љигаво зелених боја изложен у дворишту прва је мета. Сваки погодак бива награђен облачићем прашине.

Нестаје муниција. Буца је добио наређење да покупи камење. Сунце је дубоко одмакло црвеном бојом. Глобус не престаје да се смеје. Нагло диже руке и виче:

- Идемо на кликере ! Идемо на кликере !

Протестна Протест Песма

КО НА

АС ЈЕБЕ ?

Продали земљу
за ново одело.
Сиротињу краду
док масте браду.
Микрофона блиц
заменише за шлиц.

Грокће Камарила
У великом страху
не требају гаће.

Ето поноћ!
Срат ће, Срат ће !!

Нити песме
Нити друга
Оста сама
Неудата
Руља.

Румен зора
Калдрму клати
Неко мора
Дуг да врати.

Будућност прошла
Још јуче.....
Поломљен прозор
Пуче.

Стрељали кафану
На углу
Сведока нема.

Пут или Прут
Крут или Трут
Заувек - Свраб -
Глупих - Паметне – Чеше.
Луди се смеју
Због чега ли беше ?

Мој пријатељ Драган.....

Могао је да буде председник.

Благ поглед, меки корак. 

Научио би да маше раздраганој маси без осмеха и саосећања. У авиону би намигнуо облаку чисто за срећу. Растао је у срцу града где је небо пукотина. Негде на потезу између парка и центра поверовао је животу. Чудан мајски ветар убедио је Драгана да је ноћ љуљашка а Сунце стари сват. 

Могао је да буде професор.

Одело му паше беспрекорно. Наслоњен на клупу тихо би причао да га боље чују. У зборници би на време отварао прозор.  Многи би цигарете узимали од њега избегавајући трафике и свој новчаник. 

Могао је да буде...итекако је могао да буде.

Када је већина бежала он се вратио. 
За рођендан је добио пушку и униформу. У овој земљи то је ствар традиције. Дуг очева. 

Свануо је и дан после. 

Они који су бежали сада су се вратили. 

Он је отишао. 
Од свега што је могао постао је ратник и путник. 

Мој пријатељ....
Драган.......

                                 

Низ улицу

Радње и излози. Кафане више нема. 

Понеки графит искочи на углу. Госпођа шета три пудле. Једну црну и две беле. Радници истоварују кутије ужурбано као да краду. Многи локали су празни. 

Старе рекламе сведоче. 

Девојчица вади сендвич из ранца. Једе у покрету. Премућство младости. Кладионице изгледају поспано. Још је рано. Мало ниже је кинеска радња. 

На семафору пет „немаца” чека. Некако су овом граду суђена немачка возила и пицерије. Ко редовно има пицу и вози „немца” решио је проблем. 

Још ниже низ улицу скоро на крају стоји вагон. Напуштен, оронуо и улубљен. Мачак је испред и лиже шапу. Боја му је краљевски сива. Следећи трен и мачак је на крову вагона. 

Мачак је у ствари професор геометрије Сунца.
На крову вагона држи час.

Путања питања неопходног скитања......

Ко се пита ?
Корак одјекује.
Сломило се
Народ запиткује ?
Окрени се понору
Пријатеља нема.
Подригује историја
Улица дрема.
Спаваш 
Без
Гаранција.
Лакрдије
Говоранција.
Музике јастук
Зарони главу.
Дубоко плаво
Развитлај снове.
Оседлај 
обале Нове.
У тамни час 
Зачу се глас

Тебе зове,