6. септембар 2012.

Сецикесе, афричког неба подсвести

Необично, примами и опрезне. 

Неочекивано, задржи пажњу. 

Сецикесе од памтивека упражњавају вашарски метод збленутости “оваца” које затим стрижу. Збленути овцу је пола посла, остало је техника и рутина ничим ограничене дрскости.

Шарено успорава мисли и разблажује емоције. Гласно, не дозвољава искуству да припомогне. Тамно даје свима шансу да пробају. Згуснуто месо се нуди и шатра постаје мала. 

Трешти и споља и изнутра. 

Кожа је само опна ритма. Подсвест афричког неба, тражи сваки становник шатре. Што даље од свести пацовског репа. Тату, се гиба на бутини и плеше за себе. Ако буду могли убиће јутро, сахраниће га још већом шатром јер ово је час да траје исконски жар у бескрај, да сокови потиснутог изчиле и згасну. 

Сецикесе и сецикоса понеки тек сад се приближи мазно. Мимикријом васпитане хијене расподеле плен. 

Савана шатре мала је за бекство. Остало су статистике. 



Нема коментара:

Постави коментар