Солитер у Q-молу

Побеже Моцарт са поткровља.

Ником није било јасно како је уопште клавир тамо могао да доспе.

Лифт дуго не ради. Улазна стакла поломљена. Интерфон почупан. Сандучићи за пошту разваљени.

У приземљу скинуте сијалице.

Просто узевши као да нема никог.

Моцарт одлази последњи. У ствари он их зове натраг. За сваког има ноту.

Какву су музику слушале архитекте када су пројектовали солитере ?

Треба да нам кажу или слажу. 

Нота 

Половина једне разлике

Свраб. Одвлачи пажњу. Могао је да уради знатно важније ствари.

Чешање постаје приоритет. Не може да престане да се чеше. Свраб се прелива целим телом. Почео је од лакта, затим уво, нос, други лакат, врат. Није спустио леву када је морао да почеше обрву десном руком.

Нема крају чешању.

Толико има неодложних послова, ипак... данас побеђује свраб. До малопре је кидао кожу, сада се чешка у благим луковима. 

Кажипрст је лидер, завршни ударац сврабу задају домали и мали прст. Средишњи прст да ли због централне позиције или политичке моћи скоро да све препушта браћи са леве и десне стране.

Напокон устаје.

Мора да почеше дупе.

Функционерски свраб је објективан јер они знају да се чешу.

Кључно је питање где да се чешу грађани када не знају где им је дупе ?

Рапел 

Пре него стави капу, човек је гологлав

Као да си сам.

Историјска читанка испред. Хронологија убијања. Споља допире звук, неко пали ауто. Узима књигу, чита.

Драго му је што чита, не мора никог да убије.

Тишина је лек. Мисли су као пијавице. Сметају тишини. Тишина је мисао Бога, помисли незрело побуњенички.

Када скине шлемове и капе, гологлави су исти.

Симболи против симбола. Одакле толико енергије да се порази и физички уништи неко попут тебе.

Иде до кухиње. Кува чај. Телефон. Грешка.

Доноси одлуку да прочита још педесет страна.

Статистички подаци индустрије смрти. Вера у челик који се зове тенк, авион, топ.

Још двадесет страна. Издржаће, скувао је чај.

Инвазија 

Тоналитет судбине

Чекање не помаже главобољи. Чекање је важан елеменат стратегије ослобађања страсти.

Утрнуће времена каталепсија ума. Укоченост и чекање. Земља у којој је само чекање будно стање.

Лепљиво, љигаво и главоболно знојаво. Без покрета са стидљивим дисањем кафкијанског додира.

Корона посрнућа издвојене љубопитљивости. Увело лишће монашке исповести. Зидови моћне сујете, весели гробови идеја. 

 

Непажња детета кад пишки. Трзај кокошке без главе.

Календар људске глупости.

Сваки дан Нова година.

Реално, машта је нереална.

Чује се песма.

Каталепсија 

Три дана

Поверљив разговор. Ходају.

Она раскошно изгледа. Сваким покретом одаје „неодољив“ шарм. Он је послован човек. За њега нема „тајни“ јер сваки разговор за њега је посао.

Њена мама је била учитељица у социјализму. Годинама је учила ђаке да читају и пишу. Његов отац је био грађевински радник. Прошао је уздуж и попреко земљу.

Прешли су улицу непрописно. Смеју се. Узимају сладолед. Спуштају се до парка. Нека шарена лопта долетела је до њих. Седају на клупу. Нежно је грли. Пољубац само што није запуцкетао.

То би се и десило да нису наишла три кратка набијена типа. Један му је пришао са леђа и зграбио га за главу. Други је муњевито упутио ударац песницом у стомак. Трећи је мирно стајао и посматрао. 

 

• За три дана се видимо поново!  добацили су при одласку.

Криза

Устала је и отишла. Остао је сам на клупи са своја три дана.