20. јануар 2015.

Низ улицу


Радње и излози. Кафане више нема. 

Понеки графит искочи на углу. Госпођа шета три пудле. Једну црну и две беле. Радници истоварују кутије ужурбано као да краду. Многи локали су празни. 

Старе рекламе сведоче. 

Девојчица вади сендвич из ранца. Једе у покрету. Премућство младости. Кладионице изгледају поспано. Још је рано. Мало ниже је кинеска радња. 

На семафору пет „немаца” чека. Некако су овом граду суђена немачка возила и пицерије. Ко редовно има пицу и вози „немца” решио је проблем. 

Још ниже низ улицу скоро на крају стоји вагон. Напуштен, оронуо и улубљен. Мачак је испред и лиже шапу. Боја му је краљевски сива. Следећи трен и мачак је на крову вагона. 

Мачак је у ствари професор геометрије Сунца.
На крову вагона држи час.



19. јануар 2015.

Путања питања неопходног скитања......


Ко се пита ?
Корак одјекује.
Сломило се
Народ запиткује ?
Окрени се понору
Пријатеља нема.
Подригује историја
Улица дрема.
Спаваш 
Без
Гаранција.
Лакрдије
Говоранција.
Музике јастук
Зарони главу.
Дубоко плаво
Развитлај снове.
Оседлај 
обале Нове.
У тамни час 
Зачу се глас

Тебе зове,