Епско питање ?

Једино приватно власништво је мишљење.

Страх од мишљења је поуздан. Страх и мисао воде подземни рат. Ниједна победа не обезбеђује опстанак. Човек је полигон сила чије порекло је старије од света.

Страх тријумфује са појавом људског рата. Кошмар и разарања су круна хаоса и погибељи. Мишљење у тим околностима постаје луксуз. Бомбе и ракете су гласније и уочљивије од мишљења. Пољубац такође.

Цивилизација изграђена на крви моћ гради на страху.

Ко има већу батину је исконско, надасве епско питање. У тој сфери страх подкупљује неке аспекте мишљења. Команди страха је потребан издајник и он за награду више нема потребу да се плаши.

Издаја је нови почетак.

Издајници почињу да рекламирају храбрoст јер да није тако не би издали. Несумљиво, све је могуће за оног ко поседује већу батину. Издајници се ређају попут ордења на исплегланој униформи.

Команда мишљења није у могућности да придобије издајнике. Нема чиме да плати и подмири издајство у редовима страха и веће или поголеме батине. Једино је преостало да гласно ћути и потајно мисли.

И дан данас је тако.