Кривина

    Кида се на недоумици. Нема теразија да измери невидљиво. Брига стиска
а снага мањка. Песма пијаних кокошака одзвања. Све му смета јер нема моћ.

Сибир је мали за његову муку.

    Где да осване ако убије ?

    Калдрма се плаши туђег страха. Мора да преломи али му се не да. Пали
цигарету у собној тами и весели се диму што промиче по мраку. Какав је он
човек то знају они који су га прозвали Калдрма.

    Како год и шта год свет се расује. Да сада буде као други то не може.
Завиди им што нису Калдрме. Распето је сам од како зна за себе. Ни кучета,
ни мачета. Гледа овај народ и мука му је. Надуо се од злобе и глупости.
Никоме не дугује.

    Звони телефон. Неће да се јави. Зна ко је и шта хоће. Лепо му да мисли и
пуши. Празан је ко цигански подрум. Урадиће то за паре. Сви су исти.
Одлучио је. После бежанија од надутих. Отићи ће у пичку лепу материну.

    Која су то говна. Немају муда али су увек спремни да плате.

   Лепо му је сместио Угави. Зваће га од сад Шугави а не више да му тепа
Уги, Уги. Који смрад и љига. Што он није поставио дупе ? Уги је једном
испао човек и више никад.

    Зна колико су трули.