Спорост, недосањана висина будних и одбачених. У потрази за контравременом у коме нема оптерећења будућношћу.
Домашај и навика миљеника неба.
Мало их је али постоје. Ми остали само треба да их пратимо. То је тако тешко без спорости. Спорост се не задржава већ устремљује незадрживо и постојано. Спорост је и мајка брзине, њено извориште. Спорост сузбија зло и обнавља виталност.
Споро је у савезништву са тишином.
Ту, у том савезништву открива се свест сваког откуцаја срца. Мисао постаје ведра и нагиње молитви.
Свежина која инспирише.
Домашај и навика миљеника неба.
Мало их је али постоје. Ми остали само треба да их пратимо. То је тако тешко без спорости. Спорост се не задржава већ устремљује незадрживо и постојано. Спорост је и мајка брзине, њено извориште. Спорост сузбија зло и обнавља виталност.
Споро је у савезништву са тишином.
Ту, у том савезништву открива се свест сваког откуцаја срца. Мисао постаје ведра и нагиње молитви.
Свежина која инспирише.
Нема коментара:
Постави коментар