16. новембар 2012.

Песак

Деца су се радо окупљала на месту званом Песак. Песак се задржао попут острва на средини. Чудна нека трава окружила је то острво као стража. Без деце то место је деловало напуштено. Недалеко од Песка налазила се окретница. 

Окретница је и почетак и крај.

Шофери на паузи купе бурек и јогурт. Ако стигну попију после кафу коју сами скувају у "кућици". Људи силазе, улазе, крећу се. Окретница пулсира и даје ритам целом насељу.

Калдрма је са прозора гледао окретницу и људе како промичу. Одморан је. Има пажњу ловца. Искуство га је научило да више верује покрету него речима. То му је макар једном спасло живот.

Уживао је да посматра кретање. Нема лажи.

Поглед му је пао на децу која су се окупила на Песку. Завидео је дечијем уму и њиховом слободном покрету. Нико као деца. Његово детињство било је везано за воду. Вода те учи растанку. Добар учитељ.

Данас ће сигурно покушати да ступе у контакт са њим. Неће им пружити то задовољство. Он је тај који одлучује када и где. То су правила.

Дуго није био у земљи. Девет година је прошло. Ником није недостајао. Након Милана Угави је понудио овај посао. Прво је одбио. Дуплирали су и он је пристао.

Све има своју цену. 


Нема коментара:

Постави коментар