27. октобар 2012.

Шкољка властите бесконачности


Круни се живот и уморни орач не одаје звук.

Армије уморних и слабо наспаваних тапкају у месту. Мраз леди и храбре душе, свет је одувек био само стихија. Опевано лудило бесконачне игре без циља. У борби за осмех као предах у станици живота. 

Језа, чемер и огољена глупост. 

Разговор постаје еротска појава.

Само наги могу да разговарају. Сваки део тела уме да слуша, да прати, да одговара. У сваком делу тела је и прашина ума која ослобођена  од централе слободно комуницира.

Купити најскупље одело и затим га скинути, бацити од себе, заронити у наготу и пронаћи шкољку властите бесконачности.


Нема коментара:

Постави коментар