Миљеници неба

Спорост, недосањана висина будних и одбачених. У потрази за контравременом у коме нема оптерећења будућношћу.

Домашај и навика миљеника неба.

Мало их је али постоје. Ми остали само треба да их пратимо. То је тако тешко без спорости. Спорост се не задржава већ устремљује незадрживо и постојано. Спорост је и мајка брзине, њено извориште. Спорост сузбија зло и обнавља виталност. 

Споро је у савезништву са тишином. 

Ту, у том савезништву открива се свест сваког откуцаја срца. Мисао постаје ведра и нагиње молитви.

Свежина која инспирише.

 

Шкољка властите бесконачности

Круни се живот и уморни орач не одаје звук.

Армије уморних и слабо наспаваних тапкају у месту. Мраз леди и храбре душе, свет је одувек био само стихија. Опевано лудило бесконачне игре без циља. У борби за осмех као предах у станици живота. 

Језа, чемер и огољена глупост. 

Разговор постаје еротска појава.

Само наги могу да разговарају. Сваки део тела уме да слуша, да прати, да одговара. У сваком делу тела је и прашина ума која ослобођена  од централе слободно комуницира.

Купити најскупље одело и затим га скинути, бацити од себе, заронити у наготу и пронаћи шкољку властите бесконачности.

Тајна је у пловидби

Аутомобилисти не воле бициклисте. Бициклисти не воле пешаке. 
Пешаци не воле да буду гажени. Вештина кретања условљена са брзином промене.

Ко је баш нестрпљив, напије се и путује брзо без возила.

Пијанци путују супротно од завичаја.

Највећа и суштинска промена је упознати себе без остатка. Тајна је у 
пловидби. 

Најтеже је путовати без циља.

Нема граница када нема циља.

Морнару је то било јасно одувек.

Колекционар или Глава Музеј

Перната изолација постаје магацин за снове.

Чешкао је уво и трљао главу уз јастук. У детињству једног лета спознао је да су снови стварнији од времена и људи. Тада је донео одлуку која је променила његов живот. Почетак није обећавао.

Снови су одбацили дресуру.

Прву победу над сновима остварио је када је беспрекорном дисциплином и посвећеношћу дозвао стари сан. Опирао се стари сан, кренуо је да бежи али он није имао милости. Та битка је показала да може да буде достојан противник.

Вечерас има концерт.

Концертна дворана је испуњена. Колико лица ?

Излази на подијум, клања се публици седа за клавир и не помера се. Неко из публике негодује али он то игнорише.

Седи и ћути.

У циклусу рањених снова коме припада ова прича расплет је крајње рационалан. Немогуће је одсвирати композицију која није компонована.

Правило које опстаје и у сновима.

Краве су најјаче

Наведено и заведено, а касније и саопштено и написано и утврђено и прослеђено. Обухваћено је и покривено, печатом заливено. Договорено и упозорено. Кажњиво ако треба и лажљиво, стимулативно и селективно, порески прецизирано.

                   ***
Лажни бркови, истинита брада
Ван села свога, нигде нема лада,
Причали ми вукови у риту
Да лисица увек своју, скрива киту.
Али кад забоде, било спреда или страга
Зазвече уши, понестане снага.

Ако се ко мршти
На догађај срамни,
Лија вади папир и
Печатом пршти.
Са дозволом јебе,
Уснуле сељаке, који
Хоће – неће,
Морају да плате.

Вепар кад јој приђе
Лакејски се склони,
Има ко ће вепра
Касније да згроми.

Папир је одавно јачи од човека. Телевизија је јача од папира. Интернет је јачи од телевизије, док краве умиљато серу, дају млеко и никог не гледају попреко чак и кад их кољу. 

Краве су најјаче.