15. септембар 2012.

Пре и после

Без тебе не могу да идем никуд. 

Улазница за цео свет и још мало преко тога си ми ти. Свет се мимоилази са животом а ти си живот мој. Када отворим очи видим тебе и почиње живот мој. Звукове светлост и боје не чујем и не видим када ниси ту.

Окретање планета само ми је нејасно сећање на јуче. 

Вртешка морског мрешкања и тегоба корњаче. Уживати и у плими и бити без страха од осеке могу само са тобом. Трчати са ветром без магије циља, ослонити се на покрет могу само са тобом. Јачаш ми рамена јер су непријатељи јаки и има их свуда. Смета им дружење са тобом. Они те не воле али им смета што ми дајеш снагу да их згромим повремено. 

Са тобом дрво самоће, не хвата ме у своју хладовину. 

За глад и за жеђ не знам када је срце насмејано од твоје шале. Кише и олује сперу сваку досаду. Мир буди зрење и зид није граница. Песма искаче из сеновите стазе и бриге су на другом месту. Воља путује венама и глас је громак и стамен. 

Када се усправе ти гласови славе. Када славе онда су непобедиви. 

Буди увек ту и слажи нас када ниси.


1 коментар: