23. август 2012.

Дресер поправља фризуру


Остадоше имена.

Кваке времена. Непажљиво проћердани сати суде младости. Опијеност запуштене инерције укида смисао смера. Хронична жеђ за временом.

Смисао сакривен у рову тражи мајку.

Егоизам романа производи речи које вежбају пажњу. Читање је само предигра ћутања. Тишина постаје музика.

Суноврат празнине, тобоган турбуленције.

Морска пена дрско љуби стење. Еротски осећај тврдог и меког.

Сунце.

Песак. 

Плажа. Додир.

Младост брзог заборава. Метла слободе.


Нема коментара:

Постави коментар