10. јун 2011.

Низводно неважно

Писање удисање.

Орање белог. Слова умеју да буду слике. Писци конобари, писци луталице. Роман се кува, приповетка предјело. Поетска салата, размена конфета. Помпа радозналих боема на крају света. Није важно одакле долазе, важно је да су ту.

Допутовао је у безобличан град. Његово име је неважно. Одржао је предавање у безобличној сали. Тема предавања је такође неважна.

Увече је морао на пријем. Скоро да није налазио сврху свог присуства тамо. Узео је пиће и повукао се у страну. Такву дискрецију није дозволила амбасадорова жена. Службеним осмехом спроведен је до њему непознатих људи. Морао је да слуша њихов куртоазно неважан разговор. Омања жена једног дипломате директно му се обратила са коментаром да је читала његове књиге али да ништа није разумела.

  • Књиге су вам госпођо акваријум изнутра. Морате бити риба да бисте разумели акваријум.
Увредила се.


Његове књиге није разумела али јој је јасно дао до знања да није добра риба. 

Нема коментара:

Постави коментар