Није разумео. Зашто?.
Зашто?
Мисли језиком прошлости. Не прихвата овако форматирану будућност . Када сваком погледа дубоко у око препозна животињу. Нема људи који не подсећају на животиње.
Глодари, инсекти, вукови, зечеви. Бескрајна прича.
Његов ум тешко прихвата да људи скоро нема.
Цео дан се упиње да лоцира животињу свог бића.
Никако не успева у томе.
Неко други треба да му помогне.
Замолио је свог најбољег пријатеља да му искрено одговори на питање на коју животињу га подсећа ?
Одговор је био спонтан и јасан.
- Пријатељу мој подсећаш на човека !
Радосно је подигао шапе и одлучио да таква питања више не поставља!
Нема коментара:
Постави коментар