Крамп тражи невесту

Љигаво убеђивање страх малограђанске стратегије. Овако, онако, ипак је ово сигурно. За то сигурно страдале су генерације.

Малограђани презиру сваког, коцкаре понајвише. Коцкари немају ништа осим коцке и неизвесне несигурне извесности. Живот им протиче између две коцке.

Малограђани се никад не коцкају и локално су добро информисани. Коцкари тешко прозборе добар дан јер претежно живе ноћу.

Ум коцкара фокусиран је на догађај. Малограђански ум склон је прикупљању информација од икаквог до никаквог значаја.

Коцкар тешко стиче наклоност. Малограђанин се нуди, мало ко га хоће.

Коцкар зна да пријатеља нема.

Срећа никог не воли, сви воле њу. Малограђани су чули да други причају о срећи. Коцкарска срећа блиска је малограђанској памети.

Паре купују друштво. 

Kрампус 

Појави се дан !

Када сва чуда пронађу своја уточишта МИР пали цигарету.

Дуго пуши. Тешко је бити МИР. МИР није пушач већ власник дима.

То једино поседује. 

Реч и Дим немају кућу ипак нигде нису гости. Реч има снагу пожара и

поплаве.  Век једне речи је неисцрпан.  Уткана у трајање нагиње

вечности, док МИР пуши. Ако једна реч има такву моћ реченични захват умна је хирургија.  Хирургована реч добија нов живот јер човек напокон постаје њен орган.

(Тешка ситуација, чује се подригивање математике). 

Реч се не зауставља. Непоколебљиво маршира у армији језика који је оружје.

Војна каријера, дакле !

Комуникација постаје параметар заједнице. Заједници је неопходан МИР, међутим ОН пуши и пушта ДИМ. Боја ДИМА дели заједницу и утврђује језик као оружје. Сукоб моћима, опсег глобалног простирања. 

Спознати тежину речи значи окренути се ћутању.  Они који ћуте постају потенцијално опасни  писци. Ћутање је планинска путања писања.  Реч и Дим поново односе победу. Лабораторија писца је његова глава. Писац без главе је немогућ. Звучи глупо али је тако.

Све Речи су блиски или далеки рођаци. Са врха планине хтели су да чују врховну реч. Они од блата пењу се, ритају, плачу, моле, преклињу и ору. Хоће да уновче сузе загледани у свој пупак. 

хирург 

Предање је хлад за главу. РЕЧИ подмукло преживе јер могу без ваздуха. Будућност писања припада писцима који могу да се супротставе РЕЧИМА  и свим бојама ДИМА. Неопходне су убице речи. 

Писци гиљотине.  

Упоређење

Све се мери. 
Ништа не остаје сакривено.

Понека мисао попут рибице у акваријуму крене, мрдне репом, стаклени зид је врати. Мислити се може само до зида. Храбри мисле паралелно са зидом. Зид се не троши, не мисли и његове мисли само могу да се замисле. Књиге се обично наслањају на зидове. 

Баш су глупе !..

 Хипо

Фудбал : Mашинe =

Трајање се хвали својим границама. Промена је поносна што је јача од трајања. Човек је полигон сила које се наоружавају непрекидно трајањем и променом.

Машине масирају људску вољу. Човек прирепак машини постаје налик њој. С'ким си онакав си.

Машина је све више. Будућност политичке борбе креће се у том правцу. 

 

Људи усисивачи и тостери против људи лимузина и веш машина. Људи рачунари и људи скенери чекају победника у финалу. ТВ људи само гласају, док имају струје. У мраку су правила другачија.

Полигон

Људима без машина остао је фудбал и нешто мало гравитације премазане кречом.