Расута у земљи времена и пролазности буја памет. Памет шпијунира живот са безбедне удаљености. Њена моћ је документ и дневник догађаја. Памет има и своје проклетство. Њени циљеви сагоре најбоље.
Један народ изгубио је своје најбоље. Истопили су се у олуји светских пожара. Један народ изгубио је своје наслеђе. Однели га вирови опаке прождрљивости. Један народ изгубио је своју колевку.
Један народ губи своје писмо. Почео је да лаже на туђем језику. Поделе су окончане. Све је подељено.
Један народ више ником не верује. Себи понајмање.
Један народ више није народ.
Нема коментара:
Постави коментар