25. јануар 2011.

Кад нема никог


Емоције воде понорнице.

Умети волети је таленат једног Сунца. Упијање скакутаве радости и морски мирис трезног Месеца.

Штуцнула казаљка једног сата. Након тога кренула у рикверц. Револуција је кретање независно од масе.

Пријатељи се поново упознају. Нико не познаје никог. Планета странаца. Узалудно је слепа улица сваке користи.

Бог не ради за плату. 
 

Кошмар незреле помпе слави буку усахле повампирености.

Нема нацртаних школица у предграђу. 
 
Зоне васпитавају.

Фрижидери ледени капетани крцкају тишину и голицају пиво.

Зора не верује ником. 
 
Снег заспао на гранама.

Нема коментара:

Постави коментар