Нема се...
Обичан путник носи само себе. Већ два дана путује, враћа се. Нико га не чека само места. Мора да се врати.
Нема објашњења. Нема пријатеља. Расуто. Нико и не зна да долази.
Жена се навикла на његова ненадана „лутања“. Раније је желела да је поведе у ту своју земљу, сада више не. Ни њен муж ни та земља се неће променити.
Захвална му је што не води децу.
Вратиће се, ћутаће и после ће све бити као и пре.
Нема коментара:
Постави коментар