Сед седи и беседи

Он седи.

Старити на столици дато је мудрацима. Зато је они не користе. Сви други рађе седају. Филозофија столице нагиње правом углу. Туп угао је већ фотеља, нећемо о политици.

Столица је неопходан предмет мада живи у сенци стола. Сам градитељ столице није столичар већ столар. Давна времена слабо познају столице.

За седење није било времена. 

Укрстити хоризонталну и вертикалну линију дрвета, уклинити углове, оплеменити простор, даривати кућу.

Седење је за дупе чиста декаденција.

Они који седе обично и проговоре. 

Харолд Пинтер 

Бомбона

Равница. Излазе из кола и пишају. Она остаје у колима и гледа их. Једног од њих би убила другог радо љубила.

Ништа од тога неће се десити.

• За пола сата.
• И раније.
• Она нема појма.
• Боље за њу.
• Крећемо.
• Да.

Ушли су и залупили врата. Крупнији је сео за волан.

• Кад стижемо?

Нико јој није одговорио. Сувозач се окренуо и понудио је бомбоном.

Остатак пута нико није проговорио. 

СовЛит 

Истовремено неопходно

Незбринут и ћутљив у мучној самоиздаји лутао је и тражио оправдање за своју пропаст. Спектакуларно је сазнање да човек први пут почне да мисли тек онда кад је већ пропао.

Зашто је мишљење проклетство?

Поуздано зна да са овим искуством има снаге да носи терет. Заштитити друге једноставније је него спасти себе од пропасти.

Одговорност и дисциплина.

Две тврђаве наспрам пропасти. Није их имао истовремено. Сада зна да је то неопходно. 

 

Радо би заспао. 

 

Бледило дана, мучење мислима. 

 

Нестрпљиво је чекао ноћ.

Тешко је.

Растко 

Ордо пробант

Жалосно је стање ненадокнадивог губитка.

Растварање свега у свему, неопрезно заборављена палета одсутног сликара без сталног боравишта. Тунел живота обилује неочекиваним расплетима и догађајима. Приче и понеко мршаво дело сведоче. 

 

У граду административне савести равнодушје је стање духа. Напета наивност иде у прилог лошем времену. Само се младост смеје.

Сива тмурна лица неодређене отуђености мимоилазе се.

Нико не иде никуд. Само гмижу.

Себе не воле, друге не подносе.

Гост у својој кући остаје кукавица.

Кукавица.

Зенит

Кад нема никог

Емоције воде понорнице.

Умети волети је таленат једног Сунца. Упијање скакутаве радости и морски мирис трезног Месеца.

Штуцнула казаљка једног сата. Након тога кренула у рикверц. Револуција је кретање независно од масе.

Пријатељи се поново упознају. Нико не познаје никог. Планета странаца. Узалудно је слепа улица сваке користи.

Бог не ради за плату. 

 

Кошмар незреле помпе слави буку усахле повампирености.

Нема нацртаних школица у предграђу. 

 

Зоне васпитавају.

Фрижидери ледени капетани крцкају тишину и голицају пиво.

Зора не верује ником. 

 

Снег заспао на гранама.

Француски културни центар у Београду 

Митологија презира

Свака кућа је затвор ако је не претвориш у дом. Дом је више од појединца колико год да је важан.

Подземна аритметика и моћ броја. Ум постаје отпадник под окриљем броја. 

 

Имати и немати.

Власт генерише гравитацију митологије презира.

"Губи време, чекај. Неко други чекаће више.

Бежи брзо, јури. Неко други бежаће брже.

Кукај снажно, глуми. Неко други глумеће јаче.

Буди неко други.

Неко други бићеш ти...."

Град презира и презрених. 

Гутенберг 

Адиос Амигос

Стреле времена пуцкетају у уму као новогодишње петарде.

Сан постаје непријатељ, старост се церека. Мучење умара и џелате. Снег је стидљивост неба. Животиње највише пате. Војник је узео цигарету од друга. Жена тепа својој беби. Аутобус касни. Пензионер посрнуо на степеништу зграде.

Врапци се крију у грмљу.

Пробудила се и смејала пред огледалом. Смеје се властитој лепоти. Њено лице је оружје. Данас је Mexico расположена.

Избор Књиге 19

Пончо и чизме.

Нема извини

Небо би имало плафон да је хтело комфор.

Пријатељу мог непријатеља побегла жена. Напустила раскош и побегла ко зна где? Ту одлуку је донела када јој се јако припишало. Смерала је то одавно. Недостајала јој је одлучност. 

 

Пишање се показало као несебичан савезник. Указало је путању.

Испишала се и побегла.

Избор Књиге 18 

Сурла старог слона

Преклоп сакрива простор и инсистира на граници. Механика преклопа историјска променљива која не мења суштину. Преклоп је граница границе. Подељеност деобе и сукоби, прве пратиље. 

 

Сва слова космоса немају бројност таквих подела и аветињске непостојаности.

Фабриковани лавеж није псеће дело.

Природа се брани непоседовањем.

Наго тело не тражи преводиоца.

Сликарев сан. 

Избор Књиге 17 

Берсерксгангр

Знају унапред шта се догодило. Тријумф пародије и апсурда известан. Озбиљност лажи непроходна џунгла. Технократија свемира укида глувоћу. Умрежена празнина даје потомство. Провинција тражи загрљај. Вакуум утопија. Орден награђене масовне халуцинације.

• Молим један рат !
• Станите у ред.

Скенирани пољубац насловна страна поетског алманаха. Водопад композитор. Неугода поспаних непоразума. Крлетка документа прошлост. Искипео договор. Пирати не пију кафу. Кашаљ џелата пробудио затвор. Суђење речима. Продају старачки дом. Жика је ставио тату Жика.

• Врући кестени, врући кестени !
• Семенке, кикирики, спорт за зубе !

Избор Књиге 16

Старе крпе више нико не окупи у поњаве. Клистирање бунта. Распродаја Спермо детерџента. Путеви очекују раскрснице. 

 

Огађене масе мењају окове.

Старо за ново, факмен.

Бурек романса

Њене крупне очи. Осмех из депоа Мона Лизе. Билборд најављује победу над годинама. Њега то не занима. Весело посматра лице које годинама није видео. Није очекивао да се појави на улици.

Прошли су заједно бурне године.

Лето на пешчари. Чамац. Гитаре. Шапутање у мраку. Боје сунца. Исте пријатеље. Тајанствено поверење одбеглих. Радосне поздраве. Уплакане ноћи. 

 

Много тога још.

Више никад.

Махнуо је јогуртом у правцу билборда. 

 

Прекопута је пекара.

Избор Књиге 15

Притоке Булевара

Кружење је добра тактика кад не зна шта да ради. Стајање га убија. Размена удараца са простором и временом. Јуче је тактику упражњавао у друштву, данас је сам. Лутати без циља је подвиг.

Ушао је у позориште. Непознати људи. Представа слаба. Глумци глуме рутину. Псовке, запомагање, голе бутине.

Страшно када у позоришту глуме биоскоп. Одлази, нема стрпљења. 

 

Свежину улици доноси ветар. Људи стидљиво гмижу, стискајући врело своје кесе.

Скреће у бочну улицу. Нема никог. На средини улице заустављају се кола. Истовремено из улаза излази један старији човек. Готово се судара са њим.

• Ал' си се обновио.
• Ма' није ваљда да јесам; узврати му човек који је изашао из кола не скривајући широк осмех.

Заобишао их је и наставио даље.

Избор Књиге 14 

Прекасно глуп

Брига је темељ отвореног проблемског простора. Поље тог простора нема границе. Болан закључак носи димензију човека као вечно проблематичног бића.

Идеалан човек, стрип лик и поред тога увек има решење за све. Ниједна ситуација није изнад њега. Пре тога важно је унапред лоцирати “лоше момке”. Стрип јунак брзо делује и све доводи у ред.

Привид се мултиприцира са једноставном матрицом. Први ниво. Матрица се мултиприцира. Други ниво. 

 

Брига постаје привид.

Трећи ниво.

Стрип јунак иде у пензију.

Четврти ниво.

Пети ниво.

Боље прочитај наслов.

Избор Књиге 13 

Скала

Два новинара започињу разговор, необавезан другарски и спонтан. Имају велико искуство и причају без напора. Њихове куће су конкурентске утолико им је дражи разговор.

Избор Књиге 12

• Више га не виђаш ?
• Не, отишао је.
• Шта се у ствари догодило ?
• Ништа, он је колективно луд.
• Знао сам то, не и скалу.
• Да, он је на скали колективне лудости.
• Таквих више нема ?
• Да. Нема више.
• Видимо се.
• Поздрави кући.
• Такође.

Угоститељство

Србија је налик кафани без гостију.

Сви гости су прерушени конобари.

Траже посо.

Избор Књиге 11 

Победа

Застава је прво написана у срцу. Из срца пење се на небо и заклања. Нека сви виде прво заставу, тек онда небо. То је град снажних људи који неспокој удахну и испљуну. Иду даље. Јаче, брже и пуним плућима. Препреке су искушење и изазов. 

 

Рад је моћ. 

 

Победили су себе за ових седам година. Ниједна није била лака. Сада сви могу да одахну.

Враћају се на Земљу.

Избор Књиге 10

Камен на путу

Нема се...

Обичан путник носи само себе. Већ два дана путује, враћа се. Нико га не чека само места. Мора да се врати.

Нема објашњења. Нема пријатеља. Расуто. Нико и не зна да долази.

Жена се навикла на његова ненадана „лутања“. Раније је желела да је поведе у ту своју земљу, сада више не. Ни њен муж ни та земља се неће променити.

Захвална му је што не води децу.

Вратиће се, ћутаће и после ће све бити као и пре.

Избор Књиге 09 

Једна рука, два голуба

Сутеренски прозор, разваљено крило. Стакло залепљено широким селотејпом. Сиротињска брига. Опис сиромаштва не дира у његово порекло. Нема подморнице која може да допре тако далеко и спозна такве дубине. Сиромаштво још увек није беда. Порекло беде нема везе са сиромаштвом. Сиромаштво још гаји наду док је беда нема.

Историја сиромаштва је бастион завере.

Полутама полусветла прати одлазак сунца. Два голуба долазе под урушен прозор навикнути да на том месту пронађу мрве. Стари измрвљен хлеб њихова је гозба. У исто доба дана једна рука се провуче кроз разваљен прозор и остави хлеб.

Голуби лепи. Нема журбе у кљуцању.

Одомаћили се.

Избор Књиге 08 

Место окупљања

Узбрдица тражи јачи и краћи корак. Расипање снаге се смањује. Руке се благо повију а дланови издигну. Тело је право и поглед је ка даљини. Савршеном кораку нико не пречи пут. Нема сукоба, нема задржавања. Само корак за кораком.

Пионири су кренули из школе ка брду где су погинули партизани и совјетски војници. Споменик је био место окупљања. Брезе су грлиле споменик и штитиле својом белином.

Деца су слушала приче.

Избор Књиге 07

Одрод

Расута у земљи времена и пролазности буја памет. Памет шпијунира живот са безбедне удаљености. Њена моћ је документ и дневник догађаја. Памет има и своје проклетство. Њени циљеви сагоре најбоље.

Један народ изгубио је своје најбоље. Истопили су се у олуји светских пожара. Један народ изгубио је своје наслеђе. Однели га вирови опаке прождрљивости. Један народ изгубио је своју колевку.

Један народ губи своје писмо. Почео је да лаже на туђем језику. Поделе су окончане. Све је подељено.

Један народ више ником не верује. Себи понајмање.

Један народ више није народ.

Избор Књиге 06 

Менаџер ризика

Пустиња је некад казна некад награда. Старост је узглавље пустињи. Старост је некад казна некад награда. Данас не смеш да остариш. То си могао јуче, данас то није дозвољено.

Вода живота је тајна. Тајне воле да спавају.

Прошао је улицом као много пута до тада. Отровне мисли разапињале су његов ум. У срцу више није имао милости. Све се своди на две полуге!

-  Или имаш или немаш, или можеш или не можеш.

Он није имао али је могао.

Навукао је капу на главу и упао у пошту. Био је млад за пензионера али способан да опљачка пензије.

Полиција интезивно трага за извршиоцем.

Извршилац интезивно бежи.

Избор књиге 05