Соба без пољубаца

Ритам мјаукања постаје несносан. 

Преко дана није видео ниједну мачку. Имају митинг тик уз прозор. Креће и главобоља. Као да несаница није довољна. Чесма капље. Врата шкрипе. Сијалица је јуче прегорела. Телевизор трепће. Рачунар се шлогирао. Нема ручак за сутра. Креће зима, нема пристојне ципеле. Чарапе скоро све поцепане. Усисивач слабо вуче. Стигли надувани рачуни за струју. Има покварен зуб, нема здравствено. Изгубио је на кладионици. Угинула рибица у акваријуму. Његовом тиму поништили регуларан гол. Просуо је чај на тепих. Пала му је четкица за зубе у клозетску. Нема тоалет папира. Привезак са кључа се поломио. Задња рингла више не ради. Столици у кухињи пао наслон. Кесе се размножавају у шпајзу. После дужег времена у купатилу је видео буба швабу. Окрњила се шољица за кафу. Изгубио је ножић за конзерве. Дно ранца је попустио, види се рупа. Закачио је ногом телефонски кабл. Убуђала се корпа за прљав веш.

Иако са главобољом и несносним мјаукањем око себе схвата да се једино ситима „диже“.

Шта би Брандо урадио ? У овом тренутку то је једино што га занима.

Посада Дарови 10 

Skyliner

Jуче се није догодило. Јуче треба данас да се догоди. Нестрпљиво очекује њен долазак. Врти се по соби. Лав у кавезу или једрењак у супи. Нема је. Иде у кухињу. Већ је у предсобљу. Предочава себи да качи њен капут. Ње нема. Јуче је требала да дође. Сео је у фотељу. Жмури. Пустиће да она започне разговор. Разговор је замка. Не сме да жури. Мора да буде опуштен. Устаје и прилази прозору. Комшиница шета пса. Ставља руке у џепове. Сигуран је у себе. Пушта музику. Skyliner, Charlie Barnet. Што је старији пушта старију музику. Charlie звучи још боље. Соба је замирисала џезом. У правом моменту звонце. Отвора врата и она улази. Прихвата њен капут и качи. Сада је реално. Ту је. Гледа је. Јуче је напунио седамдесет година. Данас је добио поклон. Поклон се насмејао и честитао рођендан. 

Посада Приче 01 

За срећу је потребно.... двоје......

Самоћа привлачи паучину. Аристократска особина која је постала привилегија свих. Доколица је у рођачком односу са самоћом. Слажу се као преподне и поподне. Смењују се као ноћ и дан. Спавају као супружници.

Самоћа је предсобље екстрема. 

Легло непредвидљивог и опасног. Лукаве силе се лакше обруше на рањеног самоћом. Самица је казна и опомена. Највеће мноштво чине усамљени, парадокс. 

Свака самоћа је посебна. Самоћа буја као коров у великим градовима. Градови усамљеници, нови облик укорењене самости. Сви кућни љубимци, сви апарати, све друштвене мреже недорасли су врхунској самоћи.

Она излази као победник. Победу самоћа слави са доколицом.

За срећу је потребно двоје.

Посада Приче 02

Мираз једне Руже

Преокрет рођене руже покреће сентимент. Данас је емоција вишак и баласт кретања. Суманути и прорачунати не походе рођену ружу. Не виде ни њен живот ни младу смрт. Спремају се за обрачун. Нико од њих не помишља на пораз. Прорачунати поготову.

Ружа се смеје. Латице су јој песме. Трње чиста проза. 

Ружа је књижевник.

Суманути су у журби. Прорачунати чекају.

Ружа је књижевник.

Књиге су умрле. Тумарају без гроба.

Ружа је књижевник.

Тешко доба.

Посада Приче 03

Пасаж Социјализам

Људи пролазе кроз пасаж. 

Пењу се степеницама на аутобуску. Чекају, улазе у бус и одлазе. Нови људи пролазе кроз пасаж. Пењу се степеницама. Чекају, улазе у бус и одлазе. Нови талас људи. Кретање, пролазак, чекање, одлазак.

Људи пролазе. Пасаж остаје. Својом празнином омогућава кретање у прогрес. Прогрес је тековина XX века. Ко не прође пасаж....остаје без буса.

Храбро је и неучтиво користити кључне речи прошлог века. Име пасажа остало је ... Социјализам. 

Посада Приче 04