Незадовољни размажени полусвет

Егоизам досаде, идеја размаженог незадовољног полусвета. Лажна слика посебности. Епицентар сујете и таштине. Свако може све осим да буде то што јесте. 

Прогоњено човекољубље је осуђено и вешто утамничено. Мирише на рат јер он враћа смисао животу. 

Уосталом и рат је само бизнис.

Седам пудлица и пет госпођа усковитлали су опало лишће у парку. До краја није извесно која се од пет госпођа умешала у конфликт пудлица. Две госпође које су се од раније знале као и њихове пудлице нису придавале значај догађају. 

Друге две госпође видевши да се ситуација отргла контроли и саме су се дале у спашавање својих пудлица. 

Кошмар пудлица и госпођа привукао је пажњу једног бескућника љубитеља тишине који се невољно пробудио на клупи уз коментар:

- Бежите поробљена браћо, бежите !!

                                          Посада 15

Грађани или згађени ?

Некада давно у једном заборављеном краљевству на балкону свога дворца заспао је краљ. У хладовини неремећеног мира осанио се.....

Нашао се на ливади. Ливада ко ливада. Нема Сунца ипак све је светло. Корак један, корак два ето њега испред дрвета. Нема сенке то је одмах уочио. 

Сео је, наслонио се и заспао.

Круну су му даровали непознати људи. Напољу је народ згуснут и опијен догађајем клицао. Стигла је кочија. Један коњ се стресао и почео да му намигује. 

Више није имао сумње. 
Знао је да га воде на губилиште.

                                  

Посада Дарови 04