Издалека је личила на прерушеног кловна.
Увек је са собом носила измашћен цегер непрепознатљиве старости. Улицама се кретала насумице. Када се приближи неком сасвим близу полугласно и увежбано изговара:
- 20 динара, само двадесет динара !
Већина се не осврће. Наставља даље упорно понављајући једну те исту реченицу. У улици која избија на пијац један човек јој даје новчаницу. Она се не захваљује, само убрзава ход.
Комшилук је одавно утврдио да је она поуздано луда. Комшилук иначе све зна.
У земљи у којој све подсећа на депонију.
Увек је са собом носила измашћен цегер непрепознатљиве старости. Улицама се кретала насумице. Када се приближи неком сасвим близу полугласно и увежбано изговара:
- 20 динара, само двадесет динара !
Већина се не осврће. Наставља даље упорно понављајући једну те исту реченицу. У улици која избија на пијац један човек јој даје новчаницу. Она се не захваљује, само убрзава ход.
Комшилук је одавно утврдио да је она поуздано луда. Комшилук иначе све зна.
У земљи у којој све подсећа на депонију.
Нема коментара:
Постави коментар