Његова продавница налазила се на крају улице.
Забачена на углу деловала је запуштено. Има већ три године како продаје половни намештај. Последњи месец није имао ниједну муштерију. Не само да није имао муштерије већ у продавницу осим њега нико није крочио. И поред тога никада се није десило да закасни.
До један би седео за столом, читао новине или неку књигу а након тога би се навалио на кревет и ту остао до краја радног времена. Догађало се да заспи али некако само једним оком.Тај лаган сан научио је у војсци док је служио стражу. Тада је држао смену четири два. Два сата на стражи и четири сата одмора. Није било лако. Поготову ноћу. Они су то поштено одрадили. И многи други. Постојало је другарство. Другарство ипак није сачувало Југу. Југа је отишла у пичку лепу материну. Тамо јој је сигурно лепше и удобније.
Једно време су му добро ишле столице. Биле су дрвене и стабилне. Све их је продао. Неким чудом допала му је и столица из централног затвора. Њу нико није пожелео да купи. То му је сада и једина другарица у продавници. Упарио је ту столицу са столом из једног диспанзера. Савршено се слажу.
Седи на кревету као да себе продаје заједно са њим. Кревет је до излога и није имао другу могућност него ту да га стави. Мало му фали да заспи. Премишља се и врти. Није опуштен. Устаје и закључава врата од радње. Оштрим покретом навлачи завесе и вади телефон из зида. Све је урадио како треба и опет не може да заспи. Хладно је. Поново устаје и узима капут. Коначно се смирио. Без покрета лаган и стиснут испод капута уснио је сан на једно око.
Тог дана била је то једина радна победа.
Снови у ципелама.
Забачена на углу деловала је запуштено. Има већ три године како продаје половни намештај. Последњи месец није имао ниједну муштерију. Не само да није имао муштерије већ у продавницу осим њега нико није крочио. И поред тога никада се није десило да закасни.
До један би седео за столом, читао новине или неку књигу а након тога би се навалио на кревет и ту остао до краја радног времена. Догађало се да заспи али некако само једним оком.Тај лаган сан научио је у војсци док је служио стражу. Тада је држао смену четири два. Два сата на стражи и четири сата одмора. Није било лако. Поготову ноћу. Они су то поштено одрадили. И многи други. Постојало је другарство. Другарство ипак није сачувало Југу. Југа је отишла у пичку лепу материну. Тамо јој је сигурно лепше и удобније.
Једно време су му добро ишле столице. Биле су дрвене и стабилне. Све их је продао. Неким чудом допала му је и столица из централног затвора. Њу нико није пожелео да купи. То му је сада и једина другарица у продавници. Упарио је ту столицу са столом из једног диспанзера. Савршено се слажу.
Седи на кревету као да себе продаје заједно са њим. Кревет је до излога и није имао другу могућност него ту да га стави. Мало му фали да заспи. Премишља се и врти. Није опуштен. Устаје и закључава врата од радње. Оштрим покретом навлачи завесе и вади телефон из зида. Све је урадио како треба и опет не може да заспи. Хладно је. Поново устаје и узима капут. Коначно се смирио. Без покрета лаган и стиснут испод капута уснио је сан на једно око.
Тог дана била је то једина радна победа.
Снови у ципелама.
Нема коментара:
Постави коментар