20. јун 2013.

Има па Нема

Праве речи се оћуте.

Плесао је са непознатом девојком. Месец је деловао спљоштено и полупано. Тераса се пунила људима. Осмехнула се и он је узвратио. Близина мора све је чинила непоновљивим.

Конобари су се разлетели. Уз последњи такт песме ухватио је њену руку и кренуо ка излазу. Није се опирала. Загрљај и пољубац. Осетио је олакшање.

Прошао је прстима кроз њену косу.

Сада је она узела његову руку и повела ка обали. Брзо су оставили терасу иза себе. Лаким кораком газили су песак.

Сутра у подне мора на трајект. Војник је војник и када љуби. Нека се сваки дан брине за себе пролетело му је кроз главу.

Пољубио је у врат. Зажмурела је.

Нема коментара:

Постави коментар