Чује своје срце у тишини ћелије.
Снага тишине.
Намерно је сео поред постављене столице. Ставио је руке на уши и зажмурео. Тако полусавијен положај пружао је заштиту.
Камерама је узвратио жмурењем. Покушаће да задржи тај положај што дуже.
Није једноставно бити без покрета.
Давно са мајком посетио је ујака у затвору. У затворској мензи ујак је прецизно описао ко је убица, ко је лопов а ко кретен.
Запамтио је тешка затворска врата и нељубазне чуваре.
У повратку су дуго чекали бус.
Сиво блатњаво и тужно.
Нема коментара:
Постави коментар