Понижење никада не умире.
Седео је за столом не очекујући ништа добро. Стајала му је над главом и готово у себи певала њему непознату песму.
Она је певушила он је ћутао.
Полутама је скривала њихова лица. Зрак светлости разоткрио је прашину која је на светлости деловала узнемирено.
Његов стан био је оскудан. Мрзео је ствари. Сада је и сам постао ствар у свом оскудном стану. Глупа ситуација.
Она поседује њега у његовом стану.
Шта да ради ?
Ко је крив?
Смислиће већ нешто.
Нема коментара:
Постави коментар