Питомина крајолика учитељ је ширине. Ливаде, брдашца, шљивици, нема краја преплитању.
Гледа кућу. Тамо већ дуго нема никог. Кров трули, тараба крива. Два дана је овде и уби га туга.
Не да му се никакав рад. Кани се и онда легне испод дрвета и ужива. Ова лепота краде снагу. Отима моћ.
Рад је проклет и нема крај.
Види издалека човека на путу. Иде на њиву. Нек му је са срећом.
Он је човек града који се једино пријатно осећа на селу. Не може крвнички да ради на оба места. Није да не би хтео...
Ипак, ако хоће да доведе децу ово место мора да среди. Ове ливаде дуго нису виделе децу.
Штета.
Загрлио је шљиву која га је крила у детињству.
Нико не може сам.
Нема коментара:
Постави коментар