Случај нула

Све пролази или се враћа. Време не омета главног јунака који је подстанар ненаписаног романа.

Нула је бесконачна и времену не верује.

Јунак подстанар до краја романа треба да убије нулу. На почетку је то немогућ задатак. Јунаку нико не помаже, напротив.

Убиство нуле није злочин. У сваком поглављу јунак мења име. У четвртом пасусу седмог поглавља мада задатак није извршио објављује да је нула убијена. 

 

Нула

Лаж је професионално оружје.

Осмо поглавље је дијалог јунака и убијене нуле.

У деветом поглављу јунак постаје песник. Поетско предворје лудости ремети путању страха неизвесне бесконачности.

Нула је бесконачна када иза ње стоји Душа. Нула није празна већ испуњена празнином. Јунак подстанар и прерушени песник ненаписаног романа уморан и ненаспаван покрио је длановима десето поглавље. Листови се не опиру.

Уживао је у цепању текста.

Nulla in mundo pax sincera (RV 630) 

Aria.

Nulla in mundo pax sincera
sine felle; pura et vera,
dulcis Jesu, est in te.

Inter poenas et tormenta
vivit anima contenta
casti amoris sola spe.

Recitative.

Blando colore oculos mundus decepit
at occulto vulnere corda conficit;
fugiamus ridentem, vitemus sequentem,
nam delicias ostentando arte secura
vellet ludendo superare.

Aria.

Spirat anguis
inter flores et colores
explicando tegit fel.
Sed occulto factus ore
homo demens in amore
saepe lambit quasi mel.

Alleluia.

Aria.

In this world there is no honest peace
free from bitterness; pure and true
peace, sweet Jesus, lies in Thee.

Amidst punishment and torment
lives the contented soul,
chaste love its only hope.

Recitative.

This world deceives the eye by surface charms,
but is corroded within by hidden wounds.
Let us flee him who smiles, shun him who follows us,
for by skilfully displaying its pleasures, this world
overwhelms us by deceit.

Aria.

The serpent’s hiss conceals its venom,
as it uncoils itself
among blossoms and beauty.
But with a furtive touch of the lips,
a man maddened by love
will often kiss as if licking honey.

Alleluia.