Талас

Талас нема кочнице. Иде док се не разбије. Након тога нестане. Тајна је у наредном и сваком следећем. У ствари ниједан талас нема избор већ следи путању предходно предатог таласа. 

Безнадежно је бити ловац на таласе. Свако поколење представља један талас. Сви таласи заједно представљају људску врсту. 

Садашњост постаје туђа прошлост, слуга свих господара.

Посада 32             

                     

Како год !

Умор је некад казна некад награда. Не памти када је овако пешачио. Мир га је обузео целом дужином. 

Сетио се војске. Са радио станицом, пушком и борбеним ранцем ишао је ка врху узвишења. 

Није могао да иде брзо како због терета тако и стрмине која је била све оштрија како се приближавао врху.

Трагови пожара који је протутњао недавно свуда су били видљиви и опомињали су.

На самом крају виса изгубио је равнотежу и затетурао се. Слободном руком захватио је најближе дрво у нади да се задржи и да се не скотрља. Оно што је уследило није било у његову корист. Поломио је цело стабло које је пожар изјео и заједно са њим стровалио се.

Којом муком се уздигао и како се након тога поново упутио ка вису и њему самом остаје тајна.

Тај догађај га је подсетио на садашњу ситуацију из два разлога. Како год да паднеш када устанеш немој да одустанеш. 

 Посада Дарови 10

                                                             Посада Библиотека

Јецај Анђела

Ноћ уме да превари. 

Превара остаје некажњена. Казнити ноћ није могуће. Сан је божанско бекство од ноћи таме и људи. Морали су да је пробуде. Трамвај је стигао до окретнице. Возач је сачекао да они изађу и након тога се упутио у кућицу на паузу. Неделеко од кућице биле су клупе. Спонтано су дошли до њих али нису сели. Он је запалио цигарету. Они су ћутали. Није прошао ни непун минут када је жена ка њему подигла руку и показала усне. Није требало да понови покрет. Извадио је паклу боцнуо цигарету и пружио руку испред ње. Узела је цигарету некако лењо и ставила на доњу усну. Из непознатог џепа извукла је упаљач и запалила цигарету. Захвалила се погледом и није ништа рекла. 

Возач је изашао из кућице и кренуо ка трамвају. Није их ни погледао као да нису били видљиви. Као по договору они су ускочили у трамвај и заузели она иста места. 

Кренули су ка супротном делу града из кога су дошли. Њима је у ствари било свеједно јер нигде нису ни ишли. Као бескућници увек су једну ноћ у недељи проводили у трамвају клацкајући се с краја на крај овог силованог града. Свидело му се што не постављају питања. Изгледа да им је све јасно када је завршио са њима. У овом моменту они су му постали блиски и поред спектакуларног смрада који је ишао заједно са њима. Још му није било јасно да ли сви смрде или се неко баш истиче. Како год после свега шта му се издогађало у претходна три дана видевши њихове судбине више није био тако очајан и и беспомоћан. 

Ређале су се станице. До моста нико није ушао. Били су сами. 

Није могао да се суздржи и разбивши тишину упитао је сво троје: 

- Где су Ваши Анђели Чувари ? 

Почели су да се смеју тако снажно да су надјачали буку трамваја да се чак и возач окренуо и погледао у њиховом правцу. Она је прва уперила руку у једног од њих и кроз смех прозборила:

 - Он је мој анђео чувар. Нису престајали да се смеју до следеће станице.

Посада 16    

Посада Библиотека

Прича из Парка

 Пут се улубио. 

У близини надолазеће рупе градили су зграду. Тешки камиони, грађевинска оператива, резултат константна бука. Пси су почели да избегавају оближњу месару. Пензоси су затварали прозоре и спуштали ролетне. Терасе са те стране остају неискоришћене. Жене не износе веш.

 Крај је изгубио мир.

Она се није обазирала. Ходала је као ледоломац. Неким радницима је испао паризер из уста а да то не примете. Као по команди сви су се окренули у њеном правцу. Возач камиона затрубио је крвнички. Нико од њих није обраћао пажњу на теријера који је трчкарао за њом. Да је имала униформу изгледало би да је у питању смотра. 

Упутила се ка парку. Домино је био њен верни пратилац.

На први поглед парк је изгледао нормално. Поједине клупе нису имале седална места, чесма је била разваљена. На зебри при уласку у парк неко је паркирао џип. Домино је вешто заобишао џип и кренуо да тражи друштво. Шетња парком пружила јој је прилику да неометано мисли. Имала је своју зацртану путању. 

Волела је да хода.

Знала је да су испред ње тешке одлуке. Избегавала је одговорност и конфликте. Сада то више није могуће. Домино је био њен једини савезник. Махнула му је руком и он је за трен био покрај ње.

     - Домино, идемо кући !

     

Посада 25

                                                                 Посада Библиотека

Цивилизација Канализације

 

 Другови, Буржуји,

Смета ли Вам Нешто

Кад цвркућу славуји

Окруњени мразом.

Ко крати

Неће Да Врати.

Опрезно

демократура Прати.

Подригле су цене.

Претвори раднике у Свиње

Да више нико Никад

не мора да Брине.

Сваком пудлицу у Џеп

Да Вешто подвију Реп.

Када се кине

Да се не виде Слине.

И тако у Круг

Да нико никоме не 

Буде.

Буржуји, Другови

Браћа по Банци

Не опраштају Дуг

Ни рођеној - мајци.

Цивилизација Канализације

Попишане нације

Посрћу Рације

Кербера Девалвације.

Претвори раднике у Свиње

Да више нико Никад

не мора да Брине.

Сунце се поново Рађа

Ауди може да Науди.

Кловна нико да насмеје

Индустрија очаја

Бесконачно меље.

Угаси ТВ уместо цигарете

И буди храбар када прете.

                                           

Посада 21

                                                                 Посада Библиотека