Педала

Нема. Не. Не може. Никако. Нипошто. Нема шанси. Немогуће. Ни под разно. Ма какви... Не долази у обзир!

То отпада.

Погрешили сте шалтер!

Не, није тај улаз! Погрешно!

Погрешили сте зграду!!

Погрешили сте град!!!

Уопште, погрешили сте погрешно! 

Научите прво да грешите, па онда дођите! У ствари боље не долазите, грешите код куће.

Опалите себи самошамар, само.

Два пута на дан, пре јела.

Без мућкања са обе стране због црвенила.

Биће довољно. 

 Педала

 

Рингишпил Тракатуа

Деобе и корист. Вишак и мањак.

Снови самоће јачи од сваке стварности. 

У једном таквом сну нестаје говор.

Утопија тишине.

Неки људи машу са брда. Скокови и махање излуђује птицу које почиње да лети вертикално.

Теорија тишине нагони дрвеће на ход.

Шуме које ходају и снови који сањају.

Људи са брда машу, скокова је мање, стигао их је умор. Нико не може да открије коме машу.

Рингишпил 

Скакавци прекасно схватају заблуду зелене боје.

Нема буђења у фабрици снова.

Хладовина ленштина.

На планети ниједног друга.

Сунчање

Кожа се напила Сунца. Не престаје да буде жедна светлости.

Мир светлости и променљиви угао Сунца.

Краичком ока гледа и жмури. Окренуо је леђа океану. Слуша таласе и упија топлоту.

Далеко од куће.

Овде је странац. 

Зенит 

Ни у једом моменту није имао проблеме. Савршена љубазност, услуга и опуштено.

Увек је ценио такав спој.

Лежање је напоран одмор. Трећи дан је на измаку. Препушта се осећају.

Ништа не мисли.

Предивно.

Сунце као кућни љубимац.

Између две ватре

Питомина крајолика учитељ је ширине. Ливаде, брдашца, шљивици, нема краја преплитању. 

Орограф 

Гледа кућу. Тамо већ дуго нема никог. Кров трули, тараба крива. Два дана је овде и уби га туга.

Не да му се никакав рад. Кани се и онда легне испод дрвета и ужива. Ова лепота краде снагу. Отима моћ.

Рад је проклет и нема крај.

Види издалека човека на путу. Иде на њиву. Нек му је са срећом.

Он је човек града који се једино пријатно осећа на селу. Не може крвнички да ради на оба места. Није да не би хтео...

Ипак, ако хоће да доведе децу ово место мора да среди. Ове ливаде дуго нису виделе децу.

Штета.

Загрлио је шљиву која га је крила у детињству. 

Нико не може сам.

Матура цивилизације

Неутешна питања исцрпљују епохе.

Брзина неприпремљених одговора сенчи енергију лошег усмерења.

Понављање историје тако постаје и лек и болест.

Изолација ризика се показује немогућим. Предвидљивост је непотпуна и мутна.

Краљевство самоће нуди уточиште паралелно кукавичлуку и храбрости у развоју.

Цивилизација 

Кукавицама храброст никад није потребна за разлику од храбрих којима је неопходан кукавичлук. Кукавице дуго трају и непоуздане су док су храбри за једнократну употребу.

Занимљиво је да памет смета.

Зашто ?